Otimanje Srbije
PISMA IZ PROVINCIJE
Nisam sklon da previše verujem političarima. Prečesto u svojim javnim nastupima iznose stavove prevashodno namenjene unutrašnjoj upotrebi čiji je cilj zadovoljenje dnevnopolitičkih potreba, sopstvenog rejtinga i medijske prisutnosti. U ambiciji da permanentno budu u fokusu javnosti i biračkog tela - veoma često govore ono u šta i sami ne veruju. Voleo bih da mogu da s istovetnim oprezom izrazim nevericu prema izjavi koju je ovih dana dao ministar spoljnih poslova Ivica Dačić. Tim pre što se radi o sudbinski krucijalnoj temi od odsudne važnosti za budućnost zemlje i opstanak nacije. Reč je o gangrenoznoj kosovskoj drami koja razara srpsko nacionalno biće. Decenijama. Koja se iz dana u dan pretvara u agoniju - za koju svi misleći ljudi strepe da može da izmakne kontroli i da mutira u katastrofu nesagledivih razmera. Koja bi, bože me sakloni - zapečatila perspektive nekoliko nadolazećih generacija.
Ne bih da citiram, ali otprilike, ministar Dačić je rekao: „da je Srbija upozorila KFOR i NATO da će intervenisati ukoliko budu napadnuti Srbi na Kim, i ukoliko Priština pokuša da nasilno preuzme Kombinat Trepču“!? Tačka!!! Šta to znači? Rat? O, Bože - kakva strašna i ogavna reč. Možda najgora u svakom jeziku sveta! Oni koji ga podstrekavaju, inspirišu i motivišu - pre nego što ga započnu, neka se dok ne bude kasno još jednom zapitaju: Postoje li još uvek - tri tačke…? Mogu li se usijane glave koje politikom svršenog čina bahato čikaju Srbiju na sukob i rat nesagledivih razmera - prizvati pameti...? Čak i da hoćemo - za takvo šta ne možemo optužiti Aleksandra Vučića. Ko poslednjih godina čita ono što pišem na ovom mestu - može se osvedočiti da sam ga kritikovao kada su se kritičari njegove politike mogli izbrojati na prste jedne ruke. Ako koza laže - rog ne laže. Ima i danas štošta da mu se zameri - ali na kosovskom pitanju pokazuje retko viđenu trpeljivost, uzdržanost, oprez i dalekosežnu svest o tome da se kola koja krenu u ambis teško i nikada ne zaustavljaju...
Ili Albanci u dosluhu sa svojim zapadnim mentorima od kojih su najglasniji oni koji kad se naloču viskija pišaju u Temzu naivno veruju da je Srbija poslednjih decenija u tragičnim ishodištima dramatičnih događaja na eksjugoslovenskom rastakanju toliko ponižena i unižena, da joj je prag nacionalnog dostojanstva ravan krpi? Od plotuna iz lovačkih pušaka u nenaoružane regrute u Sloveniji, preko proterivanja 300.000 Srba sa svojih ognjišta u Hrvatskoj, preko klanice u Bosni i Hercegovini, do amputacije i otimačine dela zemlje uz pomoć NATO sile, s etničkim čišćenjem i drobljenjem same Srbije - sa skrnavljenjem srpskih svetinja i paljenjem preko 300 pravoslavnih hramova na KIM! Aman - dokle!? Šta je sledeće? Zar nije dosta uzmicanja?
I dok se bahato krše svi međunarodni dogovori, rezolucija 1244 Ujedinjenih nacija i famozni Briselski dogovor, dok albanske vođe mic po mic sprovode u delo likvidaciju svega što je srpsko u zavičaju Visokih Dečana, Pećke patrijaršije i Gračanice, dok iscrtavaju granice velike Albanije - oni već očijukaju i anticipiraju nove požare. Sviđa im se Preševska dolina, hteli bi Bujanovac, Medveđu... Daleko bilo da se kuražimo i busamo u prsa. Za moćne zaštitnike i tutore Albanaca - mi smo šaka jada. Laički verujem da paradom vojno-policijskih snaga koja će se 24. marta dogoditi u Nišu želimo poslati poruku da Srbija nije bubašvaba okrenuta na leđa - koja nemoćno mlatara nogama pre nego što će biti zgažena. Ne daj bože da to ikada proverimo...
Kad pomenuh Niš, da li je tačno da se sve veći broj mladih Albanki porađa u tom gradu? Šatro, putuju u Zapadnu Evropu, pa baš u blizini Niša naglo dobijaju trudove? Koliko stanova i poslovnih prostora bajpasovano preko srpskih izroda Albanci kupuju u gradu na Nišavi? Ko to finansira? Narko-fondovi albanske mafije? Da li neko zna odgovor? Da li neko u srpskoj državi ima plaćene oči da to vidi - i uši da to čuje? I da tom monstruoznom projektu otimanja Srbije stane na kraj.