O Krstiću

Kako odgovoriti nekome koga priroda ničim osim licemerjem nije obdarila? I da li uopšte ima smisla replicirati Nebojši Krstiću? Ipak, dužnost mi je da objasnim ko zapravo stoji iza „kolumne“zbog koje je uzalud potrošen papir za koji je posečeno neko jadno drvo...

Davne 1980. pojavila se grupa Idoli. Imena novih lica nismo odmah upamtili i u početku smo ih prepoznavali po nekim očiglednim obeležjima. Divljan je bio „onaj lepi“, Šaper

„onaj tršavi“, Kolar „onaj što vozi tramvaj“, a Krstić - „onaj glupi“. Danas je lista epiteta kojom se opisuje propali muzičar, propali savetnik, propali marketinški stručnjak i propali tviteraš mnogo duža. U tekstu “Demokratsko ili lidersko pitanje” jedino tačno je rečenica u kojoj me citira, a kojom se pitam kojoj sekti pripada samozvani predsednik Srbije Vučić, a koja laže sebe, a potom i sve oko sebe. Posebno je zanimljivo kada ta “moralna gromada” Krstić pominje etiku. Kada o etici govori neko čije je ime postalo sinonim za političku prostituciju, to je i više nego duhovito. Mučno je čitati redove koji su odličje svakog Analitičara televizija po kojima Krstića svakog jutra voze gradske čistoće jer drugačije ne bi postigao da iz sebe izbaci svu količinu laži i bljuvotina kojima hvali režim.

Činjenica je zapravo da iz njega progovaraju strah i panika Vučića lično za sopstveni lažni rejting i smetlište političke istorije koje ga čeka. Krletova kolumna odgovor je na snimak u kom sam raskrinkao tek neke neistine kojima je Vučić trovao narod. Od sektašenja lažima, a sekte su zakonom zabranjene, preko bajki o privrednom rastu do amaterske ideje o metrou. Vučić i njegovi sada drhte pred izveštajem EK i desetinama hiljada nezadovoljnih koji šest meseci protestuju širom Srbije. Taj strah najbolje je prikazan kroz lik i

nedelo Krstića.

n