ŠTA BI MOGLO POTPISANO U
Sastanak Beograda i Prištine u Parizu mogao bi da bude prelomni u dijalogu o budućnosti Kosova i Metohije. Prema planu EU, a koji sprovode Nemačka i Francuska, dve strane treba da potpišu ‘sporazum o sporazumu’. OTKRIVAMO Na stolu Briselski sporazum, taks
Posle sastanka u Berlinu za pregovarački sto treba da se sedne 1. jula u Parizu. Prvi sastanak koji je održan u Berlinu 29. aprila, na inicijativu nemačke kancelarke Angele Merkel i francuskog predsednika Emanuela Makrona, postigao je ono što je i bilo planirano: restartovanje pregovora o KIM koji su bili blokirani. Inicijativa dve vodeće evropske diplomatije imala je za cilj i vraćanje pronalaženja rešenja pod okrilje EU, i u što većoj meri isključivanje direktnog i indirektnog uplitanja administracije Donalda Trampa koja je u jednom periodu bila izuzetno angažovana. Od sastanka u Parizu se očekuje korak dalje - okvirni sporazum, ali i isključivanje Rusije iz procesa vezanog za Kosovo.
PARAF, PA DETALJI
Šta podrazumeva, najjednostavnije pojašnjeno, ‘sporazum o sporazumu’ koji će evropske diplomatije staviti pred Beograd i Prištinu?
Ovaj dokument treba da bude praktično krov svega dogovorenog, plus preciziranje modela još nekoliko problema koji su ostali nerešeni na relaciji Beograda i Prištine. ‘Sporazum o sporazumu’ će sadržati obavezivanje dve strane na poštovanje i ispunjavanje, i to na prvom mestu Briselskog sporazuma. Ali, i ukidanje taksa, i model rešenja za prijem Prištine u međunarodne organizacije.
Kako za “Blic” kaže strani diplomata uključen u kosovski proces, prema zamisli, ‘sporazum o sporazumu’ mogao bi biti parafiran čak i neposredno pred sastanak u Parizu - na Vidovdan 28. juna ili pak na samom sastanku u glavnom gradu Francuske. Prema nezvaničnim navodima, parafiranje pre zakazanog sastanka treba da bude smernica ima li volje među stranama za dogovor ili ne.
- Ukoliko se sporazum parafira, potom, narednih meseci EU očekuje dorađivanje detalja iz tog okvirnog predloga sporazuma i konačan dogovor, odnosno pristanak dve strane na rešenje budućnosti Kosova. Da li će tako i biti i kojom dinamikom, ostaje da vidimo - kaže naš sagovornik.
SRPSKE OPŠTINE
Kada je reč o osnovnoj stavki novog dokumenta, a to je poštovanje do sada dogovorenog iz Briselskog sporazuma, tu će se na dnevnom redu naći pitanje srpskih opština. „Blic“nije dobio precizan odgovor da li je predviđeno da se formira zajednica samo na sever KIM ili postoji takva mogućnost i za južne opštine. Takođe nejasno je i da li, ukoliko se zajednica dobija s obe strane Ibra, sever može očekivati neka veća ovlašćenja. U dokumentu Berlina i Pariza treba da se nađe i pitanje zaštite imovine Srpske pravoslavne crkve i njenih manastira i crkava, za koje je potpuna nepoznanica šta je zapravo ispregovarano.
Najteži deo pregovora očekuje se o statusu i učlanjenju Prištine u međunarodne organizacije. Kako „Blic“saznaje, Priština će ovo pitanje nastojati da direktno poveže s ukidanjem taksa. Tako da, ukoliko bi Srbija ublažila blokiranje Prištine, pokazala, kako se navodi, “dobru volju”, tamošnje privremene vlasti bile bi spremne da ukinu, odnosno suspenduju takse.
- Jedan od ciljeva evropske diplomatije jeste da se
na izvestan način otvori put Kosova ka EU i NATO. Kosovo u međunarodnim organizacijama jeste model da se taj prostor standardizuje, a to znači i jače poštovanje međunarodnih principa, smanjenje kriminala... - kaže „Blicov“sagovornik. u Berlinu domaćini Angela Merkel i Emanuel Makron poručili su iza zatvorenih vrata da rešenje kosovskog problema ne može biti razgraničenje Srba i Albanaca, odnosno teritorija gde su većina.
Upravo ovu ideju prihvatili su delovi američke administracije, gurali je i davali vetar u leđa stranama u dijalogu da idu u tom pravcu. Na samitu je jasno dato do znanja da “nema igre granicama” na Balkanu i u okviru Evrope. Ideja o razgraničenju i menjanju granica u vodećim EU državama, posebno Nemačkoj, tumači se kao stvaranje žarišta i pokušaj dodatnog demontiranja evropskog prostora preko Balkana.
‘Sporazum o sporazumu‘ mogao bi biti parafiran neposredno pred sastanak u Parizu, na Vidovdan 28. juna, ili na samom sastanku