RANKO PIVLJANIN

ALEKSANDAR STOLPNIK

LJUDI POLAKO PRESTAJU DA SE LJUTE NA VUČIĆA, DA PROTESTUJU I POLEMIŠU... POČINJU DA SE SMEJU

SLUTIO SAM DA JE STVAR DO STOLICE, ALI NIJE ONO ŠTO SAM MISLIO. IAKO NAŠ PREDSEDNIK U SVOJIM NASTUPIMA ČESTO IZGLEDA KAO DA IMA TVRDU STOLICU, PROBLEM JE, IZGLEDA, BIO U MEKOJ, PA JE ON U 1826. (SLOBODNA PROCENA) VANREDNOM OBRAĆANJU NACIJI PRE NEKI DAN DEMONSTRATIVNO ODBIO DA SEDNE U FOTELJU I DONEO SEBI - OBIČNU STOLICU. TVRDU I NEUDOBNU...

...Sreća je što se Aleksandar Vučić u literaturi drži Vebera i sličnih autora, a ne hrišćanskih spisa, jer je u suprotnom mogao natrčati i na priču o Svetom Alimpiju Stolpniku, koji se hrišćanski podvizavao sedeći na stubu na groblju, pa bi se sledeći put na konferenciji za štampu mogao pojaviti sa nečim sličnim pod miškom - postavi ga, popne se, prekrsti noge i počne sa guslanjem... Ko bi ga onda sa toga skinuo?

Nećemo ovde mnogo o demagogiji, sve je tu već viđeno i rečeno. Vučić je u toj disciplini, inače svojstvenoj svim političarima sveta, dosegao maksimum ili, što bi klinci rekli, prebacio nivo igrice, tako da je bespredmetno time se baviti. Njegov performans sa stolicom i hiljadu sličnih upalio je tamo gde on žiške i baca: u njegovom omađijanom biračkom telu demagoški trikovi ne bude sumnju. Nasuprot, oni učvršćuju sliku o njemu kao podvižniku, oličenju skromnosti i pregalaštva među gomilom neradnika, lopova i hohštaplera - što onih oko njega, što onih protiv njega - i (veliko)mučeniku koji se žrtvuje i lavovski bori za dobrobit naroda. Zato on taj link koji je uspostavio sa svojim glasačima iznova osvežava, servisira i unapređuje, a u te svrhe naročito koristi sve mane i slabosti sopstvenog partijskog i funkcionerskog okruženja i kadra

(a Bog dao, toga preliva).

Otud redovni zajedljivi komentari na račun nesrećnog Drobnjaka iz Puteva Srbije, „spaljivanje“na lomači „šanel“torbica, gašenje blinkera na službenim automobilima, selidba Babića sa Briona u Sopot, vožnja rashodovane „škode“i sijaset drugih sličnih poteza. On ih ponižava, podsmeva se njihovoj nekompetentnosti, drži u strahu i ne propušta priliku da im „zavali bananu“kao onom devetogodišnjaku u basketu, ali ih ne smenjuje, jer mu upravo takvi kakvi su savršeno odgovaraju. Oni su idealno kompatibilni slici koju on gradi o sebi i plasira je u javnost: valjam samo ja, sve ostalo je šoder i propalitet.

Međutim, kao što svaka stvar na ovom svetu ima neku skrivenu manu i slabu tačku, tako i ova naoko savršena formula Vučićevog političkog inženjeringa u sebi ima sistemsku grešku, nevidljivu prsotinu i tempiranu bombu koja bi jednom mogla da raznese taj idealni mehur i u paramparčad razbuca tu idealnu sliku strpljivo građenu demagoškim marketingom.

Predsednik, naime, postaje smešan.

Gledajući ga i slušajući (ko može i ko mora) ljudi polako prestaju da se ljute, zameraju, protestuju, polemišu... Počinju da se smeju i da ga doživljavaju kao (tragi)komičnu figuru, neku vrstu političkog stendapa ili klovna u cirkusu, za koji su, doduše, platili skupu ulaznicu. Njegovi govori i nastupi sve više poprimaju obrise vica, predloška za ćosanje i idealan materijal za humorističke emisije gde, onako ogoljeni i van konteksta, izazivaju smeh do suza.

A taj smeh ima dve ozbiljne odlike koje Vučiću nikako ne idu u prilog: zarazan je i širi se poput epidemije, a istovremeno oslobađa straha koji je, takođe, sistemska poluga vladavine ovog režima i njegovog prvog čoveka. Vučićevoj vladavini neće glave doći bolji, kvalitetniji i ozbiljniji politički programi opozicije, slobodni mediji, puštanje niz vodu od strane svetskih sponzora ili osvešćenost naroda na izborima, njega će politički načeti sprdnja kojoj je sam doprineo i najveći joj je inspirator. Tek kad vicevi odrade svoje i razlabave dizgine autoritarne vlasti na red će doći ovo prethodno.

I pitanje je dana kada će i neki od njegovih lumena, iz ovog ili onog razloga, uzviknuti: „Jeste, ja nosim ukradeno ‘armani’ odelo, ali car je go“. Kad se frenetični aplauz podrške na nekoj od naprednjačkih sesija ili otvaranja ovoga i onoga bude počeo mešati sa pritajenim kikotom, Vučiću će biti jasno da je đavo odneo šalu. I dok on shvati šta se dešava, moći će samo da vidi rogatog kako sa istom pod miškom nestaje za brdom, a za njim u stampedo kreću ešaloni njegove monstruozne kohorte u potrazi za novim vođom i političkim uhlebljenjem. Samo se (vi) smejte!