Skriveni snimci

REDITELJ D. A. Penebejker, koji je šezdesetih boravio na Hidri između snimanja dokumentaraca o Bobu Dilanu ili Džimiju Hendriksu, snimao je i Marijane. Upravo ti snimci, prvi put objavljeni u dokumentarcu “Marijane & Lenard: Reči ljubavi” doprinose da gledaoci vide u njoj takvu dušu kakvu do tada nisu mogli ni da zamisle, a Koenove pesme čuju u sasvim drugačijem tonu.

- Kada sam počeo da radim na filmu setio sam se da mi je Marijane rekla još 1968. da je Penebejker boravio na Hidri i snimio dosta materijala s njom. Lenard nije tada bio na ostrvu, njega je snimio na Filmskom festivalu u Veneciji. Marijane nikada nije videla te snimke a ja nikada posle toga nisam čuo za njih. Onda sam pozvao Penebejkera i pitao gde su. Rekao mi je da ima 90 godina i da mu ne pada na pamet da se mota po tavanu tražeći zapis star 50 godina. Bio sam uporan i na kraju sam nagovorio njegovog sina da ode na tavan. Našao je 80 minuta filma koji niko do tada nije video. Bilo je to čisto zlato! Onda smo pronašli i snimke Aksela na Hidri koje je snimio jedan norveški umetnik, takođe nikada prikazanih u javnosti. Lenard je bio vrlo povučen čovek i u svega nekoliko intervjua, sa novinarima kojima je verovao, umeo je da se otvori, da zaroni u sebe i kaže nešto zapanjujuće. I te sve skrivene intervjue, recimo, za neku malo ponatu radio-stanicu u Izraelu, smo iskopali. Tako smo došli do snimaka koji su mogli da prođu kao intimni”. Na kraju filma Lenard čita svoju pesmu “Days of Kindness” (1985) gde, na kraju kaže, da je odbacio dragocene osobe Marijane i njenog sina da bi spoznao svet.

- To je izuzetna pesma, koja sumira sva njegova kajanja i njihovu ljubav. Osećate priznanje. Osećate krivicu. Osećate izvinjenje u njegovom glasu. Svi smo mi ostavljali jedne da bismo bili sa drugima i on priznaje te svoje životne odluke. Veoma je dirljivo. I tek posle ovog filma sam shvatio koliko sam malo razumeo njegovu muziku - zaključuje reditelj.