FBI i MI5 još 2016. izražavali zabrinutost zbog „čudnih situacija“PREPISKE ŠPIJUNA O TRAMPU, RUSIMA I BREGZITU
Najviši zvaničnici britanskog MI5 i američkog FBI u prepiskama 2016. izrazili su zabrinutost zbog umešanosti Rusije u izborni proces u SAD i glasanja o Bregzitu.
Tekstualne poruke između Endrua Makejba, tadašnjeg zamenika direktora FBI, i Džeremija Fleminga, njegovog tadašnjeg kolege iz MI5 (sada na čelu GCHQ, britanskog Državnog komunikacionog štaba), otkrivaju njihovo obostrano iznenađenje rezultatom referenduma o Bregzitu.
Pre tog referenduma, Rusija je posmatrana kao zemlja koja će pokušati da utiče na izbore u zapadnim zemljama i upravo rezultat glasanja za pojedine FBI zvaničnike definitivan je dokaz da je u tome uspela, piše „Gardijan“.
U jednoj prepisci u avgustu 2016. godine Fleming je napisao da su se pripadnici FBI i MI5 „sastali u vezi sa našom čudnom situacijom“, što je, navodi britanski list, skrivena referenca na diskusije o ruskim aktivnostima.
Navodi se i da su poruke bile „retke i zagonetne“, da ne sadrže konkretne ili osetljive materijale, ali da naglašavaju osetljivo pitanje u SAD - uloga stranih obaveštajnih službi u odluci FBI da pokrene istragu o Trampovoj kampanji.
U pisanoj poruci o sastanku u avgustu 2016. godine, Fleming je govorio o Piteru Štrzoku, visokom funkcioneru FBI-JA, koji je u to vreme doputovao u London na sastanak sa australijskim diplomatom Aleksandrom Dovnerom. On je pristao da razgovara sa FBI o Džordžu Papadopulosu, nekadašnjem savetniku Donalda Trampa, koji mu je rekao da je Rusija imala kompromitujući materijal o Hilari Klinton.
Kada je Borisu Džonsonu, u to vreme ministru spoljnih poslova Velike Britanije, postavljeno pitanje da li je Rusija igrala bilo kakvu ulogu u referendumu o Bregzitu, on je rekao poslanicima u komitetu da „nije video nikakve dokaze za tako nešto“i da, koliko zna, „Rusija nije imala nikakvu ulogu u Bregzitu“, iako su britanske službe i tada sumnjale na takvu mogućnost.
Ova otkrića dolaze u vreme
kada britanski istražitelji istražuju kako je finansirana pro-bregzit kampanja i da li je možda bilo ilegalnih stranih donacija.
Agencija za nacionalnu bezbednost (NSA) trenutno istražuje Arona Banksa, jednog od donatora te struje, za kojeg se sumnja da nije zaista bio izvor osam miliona funti koliko je dao kampanji za napuštanje EU. Banks je rekao da „nema ruskog novca“iza osam miliona koje je donirao.
„Gardijan“je i 2017. godine objavio da je britanska špijunska agencija odigrala ključnu ulogu u upozoravanju kolega u Vašingtonu o kontaktima između pripadnika tima Trampove kampanje i ruskih obaveštajnih operativaca. Tada je objavljeno da je GCHQ još krajem 2015. postala svesna „sumnjivih interakcija“između ličnosti povezanih sa Trampom i poznatih ruskih agenata ili onih za koje sumnja da to jesu. Ova informacije su razmenjene sa SAD kao deo rutinske razmene informacija, rečeno je tada.
Štrzok, Makejb i skoro svaki viši zvaničnik FBI koji je bio uključen u početnu istragu o vezama Trampove kampanje sa Rusijom napustio je FBI u međuvremenu.