DO KRAJA GODINE BEZ LISTA ČEKANJA, PA NOVA ZGRADA
Rezultati i planovi Instituta za onkologiju i radiologiju
Naš cilj je da do kraja godine pacijenti više ne čekaju. Kada to postignemo, krenućemo u izgradnju nove zgrade, kaže za „Blic“prof. dr Dana Grujičić, direktorka Instituta za onkologiju i radiologiju.
Predstavljajući za naš list svoj tim, tri meseca nakon što je došla na čelo pomenute institucije, profesorka Grujičić kaže da ima najava da bi Institut mogao u narednim godinama da dobije novu zgradu, da je rukovodstvo tražilo i dobilo zasad usmenu podršku ministra zdravlja Zlatibora Lončara i predsednika Srbije Aleksandra Vučića.
- Zgrada nije više uslovna. Važan je taj psihološki element, kada pacijent ulazi u ustanovu, mora da ima osećaj da će doći da se izleči. Bitno je da veruje u izlečenje i zato su i psiholozi važni. Treba da razmišljamo o novoj zgradi, nadamo se da će vrh države imati razumevanje. Klinički centar se gradi i završava, to je neverovatno kojim tempom. Onda sledi Tiršova 2, pa zašto da ne - i novi Institut. Zasad nemamo uslove za novu zgradu, pa se u postojećim uslovima trudimo da pružimo najbolju uslugu našim pacijentima. Ali mislim da će srpsko zdravstvo u narednih nekoliko godina dobiti sjajne institucije - navodi profesorka Grujičić.
Na Institutu se svaki dan obavi veliki broj pregleda, nedeljno prođe nekoliko hiljada pacijenata. Posvećenost lekara, entuzijazam uprkos ne uvek sjajnim uslovima rada i stručnost nikada nisu bili problem. Ipak, nedostaje nekoliko aparata da bi liste čekanja koje su smanjene prestale da postoje. Načelnica Službe dijagnostike prof. dr Zorica Milošević kaže da se hitni slučajevi odmah snimaju i da tu ni sada nema problema.
- Godišnje obradimo 53.000 pacijenata, a aparati su stariji od deset godina. Mi smo primer šta znači potreba za modernizacijom. Upravo sada to ćemo postići. Relativno smo mlada ali stručno zrela ekipa na čelu sa prof. dr Grujičić koja će nastaviti ono što je prof. Radan Džodić počeo i vrlo energično osposobiti onkologiju da funkioniše ne samo u ovom vremenu i u narednih deset
godina već i da se i oni što dođu posle nas ugledaju na nas. Ono što nam je trebalo je energična modernizacija za kratko vreme - kaže profesorka Milošević.
Kako navodi, neophodno je proširenje kapaciteta magnetne rezonance, za šta sada imamo jedan uređaj, a zatim obnavljanje kompjuterizovane tomografije, da pored postojećeg dobijemo još jedan uređaj koji neće služiti samo za dijagnostiku već i za planiranje radioterapije.
- Obnovićemo mamografsku dijagnostiku, sada imamo dva stara aparata, sistem za biopsiju dojki, takođe, i ultrazvučnu dijagnostiku. Očekujemo da ćemo s novim rukovodstvom dobiti i novu opremu i da će kadar koji je edukovan imati uslova da radi ono što je učio - navodi ona.
Četiri aparata stigla su pre dolaska prof. dr Danice Grujičić, a ona sada kaže, da nije bilo toga, radioterapija bi bila dovedena u pitanje.
Prof. dr Vesna Plešinac
Nas ima malo, ali smo efikasni i nedeljno uradimo skoro 200 operacija, kaže zamenik načelnika hirurgije docent Srđan Nikolić
kaže da su mašine tokom minule decenije radile u trosmenskom režimu i da su odslužile svoje.
- Uz sve kvarove i servisiranje, uz to što smo preuzeli deo pacijenata iz Novog Sada, uspeli smo da liste čekanja održimo pod kontrolom. Do kraja ove godine stižu nam dva aparata, pa tokom 2020. i 2021. još dva, čime bismo došli do broja koji bi mogao da zadovolji potrebe, a to je 4.000 pacijenata na godišnjem nivou - navodi prof. dr Plešinac i dodaje da se na Institutu dnevno primi između 300 i 400 pacijenata, što malo centara u svetu može.
Za edukovanje novih lekara zadužena je prof. dr Marina Nikitović.
- Edukacija je vrlo bitna, u ovoj ustanovi rade eksperti onkolozi. Ta znanja prenosimo na svoje kolege, radimo to od nivoa studenata, mi smo baza Medicinskog fakulteta. Ovde se edukuju studenti iz radiologije, hirurgije, kliničke onkologije, imamo dugogodišnju tradiciju, što je u medicini jako važno. Profesorka Plešinac i ja smo osnovale specijalizaciju 2011. godine pa će lekari koji sprovode zračnu terapiju moći da se edukuju ovde - navodi prof. dr Marina Nikitović. Ona dodaje da se u Institut primaju
samo najbolji studenti čiji je prosek preko osam, kao i da saradnja postoji sa drugim međunarodnim ustanovama i univerzitetima.
Zamenik načelnika hirurgije docent Srđan Nikolić kaže da pacijentkinje sa malignim bolestima dojke čekaju 12 dana, a da su ranije čekale i ceo mesec.
- Reorganizovali smo se. Bolesnici koji imaju verifikovanu malignu bolest, takoreći, ne čekaju. S obzirom na to da su oboljenja dojke najfrekventnija patologija, tu jedino ima čekanja, inače pacijenti sa tumorima štitne žlezde, kože, ginekološkim i digestivnim problemima uopšte ne čekaju. Nas ima malo, ali smo efikasni i nedeljno uradimo skoro 200 operacija. Nije samo broj operacija važan, već i kakve se operacije rade. Na Institutu se rade operacije i primenjuju metode koje se ne primenjuju nigde u regionu - navodi Nikolić.
Dolaskom Dane Grujičić, kaže, pojačana je naučna baza.
- Mi smo mala hirurgija sa velikim brojem nastavnika i saradnika na Fakultetu imamo dva docenta i šest asistenata i to nam značajno pomaže i podiže stručnost naše klinike.
Kada je reč o patologiji, prate se najnoviji tokovi.
- Dnevno uradimo između 50 i 70 analiza, dok je pacijent još na stolu u anesteziji. Godišnje uradimo oko 85.000 isečaka, među prvima smo u zemlji koji su početkom
dvehiljaditih uveli imunohistohemijsku dijagnostiku, koja je danas u svetu rutina, in situ hibridizaciju kao poseban vid dijagnostike na osnovu kojeg nema terapije za određene vidove tumora, pogotovo dojke. Mi smo već oko 12-13 godina pod spoljnom kontrolom kvaliteta. Referentna laboratorija je u Danskoj, mi sa njima sarađujemo tako što nam oni šalju uzorke, mi njima naše i tako kontrolišemo kvalitet. Rezultati su uvek bili optimalni pa smo za to dobili sertifikat, kaže doktorka Zorka Milovanović.
Primarijus Nebojša Miletić je desna ruka Dane Grujičić, a kako ona kaže, zna svaki ekser, utičnicu i, što je najvažnije, svakog čoveka na Institutu.
- Zgrada je spomenik kulture, dva puta bombardovana, imamo čudne instalacije za vodu i struju, a savremeni aparati traže i potpuno novu infrastrukturu. Ova zgrada je svoj radni vek privela kraju, tako da nema više adaptacija, ni centimetar neiskorišćenog prostora nema - kaže primarijus Miletić.
Kao značajan deo Instituta doktorka Grujičić pominje istraživačku laboratoriju s velikom tradicijom.
- Mi imamo 22 istraživača.
Imamo i obećanje ministara Šarčevića i Lončara da se sva ta deca zaposle. Država se trudi da zadrži te mlade ljude - zaključuje profesorka, koja je uputila i kritiku pojedinim pacijentima.
- Moram da kritikujem pacijente. Juče sam bila na dijagnostici, četiri pacijentkinje se nisu pojavile. Da su bar javile, jer neke druge žene čekaju. Ako ne mogu da dođu, bar da jave, da mi iskoristimo te termine - kaže ona.
Profesorka Grujičić otkriva i planove do kraja 2019:
- Plan je da se do kraja godine iskoriste postojeća četiri bunkera. Prvo, do kraja godine, dva mala u koja ćemo staviti aparate koji po gabaritu mogu da stanu. Zatim da se nabavi magnetna rezonanca za planiranje terapije. To će zahtevati zapošljavanje ne samo radioterapeuta i fizičara već i dijagnostičara koji umeju da rade na takvim aparatima. Problem je zadržati rendgen tehničara. Moraćemo da se osiguramo, jer obučavanje rendgen tehničara traje godinu dana, a privatnici ih vrlo brzo povuku. Mi se moramo osigurati, da ako već uložimo u njihovu obuku, onda bar pet godina moraju da ostanu da rade kod nas.