UBISTVO ŽENE IZ PANČEVA MOGLO JE BITI SPREČENO

odredi pritvor - dodaje ona.

Macanovićeva kaže da je Petar Mošić, dok je bio pod izrečenom zabranom prilaska Desanki, više puta lupao na vrata Sigurne kuće u Pančevu, pokušavajući da dođe do nje.

- To je potpuno jasno kršenje hitne mere, za šta bi on, da je policija postupala po zakonu i podnela zahtev za pokretanje prekršajnog postupka Prekršajnom sudu, dobio do 60 dana zatvora, a ta žena bila bi u Nemačkoj dodaje Macanović.

NEUJEDNAČENA PRAKSA Kao jedan od problema po pitanju nasilja nad ženama, Macanovićeva navodi neujednačenu praksu, misleći na rad nadležnih institucija.

- Stalno tražimo od Republičkog javnog tužilaštva da izda obavezna uputstva kojima bi barem pokušali da tu praksu ujednače. Da podsete da pokretanje krivičnog postupka ne sme da zavisi od toga da li žrtva želi ili ne želi da podnese krivičnu prijavu ako Tužilaštvo ima dovoljno elemenata za pokretanje istražnog postupka. Veliko je pitanje i kršenje hitnih mera. Nekada se desi da policija pozove dežurnog prekršajnog sudiju kako bi se konsultovali o hitnom dovođenju nasilnika koji krši hitnu meru, a da im dežurni prekršajni sudija usmeno saopšti da to neće smatrati prekršajem, te policija onda ni ne podnese prijavu. Policija bi u takvim slučajevima trebalo da podnese prekršajnu prijavu u redovnom postupku - kaže Macanovićeva. ŽRTVAMA SE NE VERUJE Ženama žrtvama porodičnog nasilja se ne veruje, kaže Macanovićeva. Ona je skrenula pažnju na izjavu predsednice Višeg suda u Pančevu, sudije Stanke Simonović, koja je u intervjuu datom dnevnom listu „Politika“rekla da ima lažnih prijava nasilja, posebno tokom brakorazvodnih parnica.

- Postali smo takvo društvo gde će se pre pomisliti da žena laže nego je saslušati i verovati joj. Mislim da je problem da se u nadležnim institucijama rukovode izgledom žrtve ako

ZAKONI DOBRI

Zakon o sprečavanju nasilja u porodici je dobar zakon i primenjuje se daleko više u odnosu na slične zakone u regionu, kaže Macanovićeva.

- Jedan od problema u njegovoj primeni tiče se izricanja hitnih mera. Profesionalci ne prepoznaju da su hitne mere preventiva i da bi trebalo da se izriču u situacijama niskog rizika, odnosno u slučaju prvog šamara. U slučajevima žena koje su ubijene vidimo da su se hitne mere izricale u visokorizičnim slučajevima dugogodišnjeg nasilja. Kada je reč o tako visokom riziku, onda je jedina mera pritvor - kaže ona.

PROCENA RIZIKA

Lista pitanja za procenu stepena rizika postoji i policija kroz nju prolazi sa ženom koja je prijavila nasilje, kaže naša sagovornica.

- Nadležne institucije sastaju se najmanje jednom u 15 dana na sastanku Grupe za koordinaciju i saradnju, na kojem se procenjuje rizik u kome se žrtva nalazi i dogovora individualni plan zaštite i podrške žrtve. Prema navodima tužilaštva u Pančevu, plan za ženu iz Pančeva obuhvatao je samo mere prema žrtvi nasilja, ali ne i prema nasilniku, što govori da se nisu bavili pitanjem njene bezbednosti i nisu dobro procenili opasnost u kojoj se nalazi - dodaje ona.

n