Slušaonica 3
ito bi: predstavnici vlasti i opozicije sreli su se, seli za isti sto i razmenili mišljenja u vezi sa izbornim uslovima pred redovne parlamentarne i lokalne izbore koji nas očekuju na proleće 2020. Sedam godina je bilo potrebno da predstavnici zaraćenih (nije preteran termin) strana konačno počnu da razgovaraju na koliko-toliko konstruktivan način, o temama koje se, najzad, ne tiču njih i njihovih političkih karijera, nego nas i našeg prava na normalan život.
I kako je taj dijalog izgledao? Pa, za početak, izgledao je konspirativno: odluka da mediji ne budu obavešteni o održavanju sastanka ovako velike važnosti u najmanju ruku je neuobičajena za demokratske zemlje, u kojoj bi javnost i mediji trebalo da budu kontrolor vlasti i svedok i korektiv društvenih (političkih, ekonomskih, kulturnih...) tendencija. No, to je najmanji problem sa sastankom.
Veći leži u atmosferi koja je sastanak pratila. Urednici dnevnih novina, na primer, teško da su mogli da adekvatno ilustruju događaj jer predstavnike vlasti i opozicije fotoreporteri nisu mogli da uhvate u istom kadru. O stepenu netrpeljivosti svedoči i to što je (prema pisanju nekih medija) izostalo i rukovanje predstavnika dva zaraćena fronta. Rukovanje nije gest tolerancije ili želje za saradnjom, nego osnovnog vaspitanja - to rade vaspitani ljudi.
A odgovorni ljudi traže načine da reše probleme, a ne povode da produbljuju razlike. Umesto rešenja, naši odgovorni predstavnici iskoristili su vreme na okruglom stolu da prebacuju odgovornost, optužuju se za medijski monopol, licitiraju ko je donosio pogubne zakone, pozivaju na bojkot ili traže povratak u parlament koji su prethodno pretvorili u karikaturu demokratije. Pritom, kako čujemo, reči nisu birali. Dakle, u slušaonici 3 dobili smo, istovremeno, ohrabrenje i „reality check“: ohrabruje dijalog posle sedam godina; otrežnjuje netrpeljivost i neodgovornost aktera. P. S. Premijerka je stigla da juče ujutru kaže reč-dve o sastanku, mada, kako je rekla, ne bi govorila o njemu niti na njega išla - ako baš ne mora. Toliko o ozbiljnosti.