Traži se četvrti

OVIH DANA NAVRŠAVA se dvadeset godina od kako sam počeo da radim u redakciji „Blica“. Došao sam u septembru 1999. na takozvanu „ratnu lokaciju“u podrumu Doma inženjera i tehničara, ne sluteći da će u naredne dve decenije moje fotografije na stranicama ovih novina biti objavljene više od 4.700 puta, što je ubedljivo najviše u plejadi mnogobrojnih novinara, urednika i spoljnih saradnika.

BILO JE RAZNIH povoda (Nagrada grada Beograda za novinarstvo, proslave jubilarnih komentara, promocije mojih knjiga, odlazak u penziju...), ali moram da priznam da je najveći broj tih mojih „slikanja za novine“vezan za rubriku „Iz mog ugla“, koju svakodnevno, osim nedeljom, pišem duže od petnaest godina. „Mrđenovo ćoše“kao „pratilac otkucaja srca velikog grada“, kako je to svojevremeno napisao Raša Popov, kad se preselilo u tvrde korice, postalo je i svojevrstan „udžbenik novinarstva“(Stojan Drčelić) i dokaz da se od „sitnica koje čine život može napraviti ostavština za budućnost“(Radivoje - Lale Bojičić).

I DOK SAM svakodnevno išao na posao, i kad sam se javljao sa raznih destinacija širom sveta (od Grčke, Bugarske i Turske do Melburna i Dubaija), pa i dan-danas, moji komentari imaju internu oznaku „bgja“, zbog čega je i moja prva zbirka (2004-2010) nekako prirodno naslovljena „Sa Beogradom na Ja“. Iako se moji tekstovi objavljuju samo u beogradskom izdanju, predmet mog interesovanja je daleko širi, od politike do sporta, pa su u tom smislu indikativni i naslovi sledeće dve knjige: „Sa Tadića na Vučića“(2011-2013) i „Sa nadom u malo sutra“(2014-2017).

PO MOJOJ RAČUNICI, jubilarni 5000. komentar trebalo bi da objavim u junu iduće godine, ako me do tada budu trpeli urednici i čitaoci i služila glava. Naslov moje četvrte knjige (2018-2020) odrediće vreme koje dolazi, jer od svih nas, pa i kolega u redakciji „Blica“, zavisi da li ćemo ugledati neko „svetlo na kraju tunela“ili „pogasiti svetla u ovdašnjoj krčmi“.