Državni neprijatelj

Prosto, teško se prašta kada neko ima stav koji se ne sviđa većini. Kao da je Kalinić stvarno poklonio teritoriju Kosova

Neprijateljski doček! Teško da je to Nikola Kalinić mogao da očekuje da će doživeti u gradu u kome je dosegao košarkaške visine koje su ga preporučile Fenerbahčeu. Kada je 2015. napuštao Beograd, sigurno se nadao da ga jednog dana navijači dočekaju kao igrača koji je rešavao mnoge mečeve (crveno-beli i dalje pamte njegov ofanzivni skok i poen u „Morači“kojim su savladali Budućnost).

A eto, ipak, ispade da voda sve nosi. Dunav je ka Crnom moru očigledno odneo uspomene na igrača koji je sa Zvezdom osvojio triplu krunu 2015. i košarkaša koji je bio jedan od onih koji su vratili poljuljani kult reprezentaciji. Srebro sa Svetskog prvenstva i Olimpijskih igara nisu bili dovoljno zalog da bude među “orlovima” u Kini.

Teško se prašta kada neko ima stav koji se ne sviđa većini. Kao da je Kalinić stvarno poklonio teritoriju Kosova. Koliko puta mu se već obilo o glavu što je bio malo smeliji i možda i brzopleto prevalio nešto preko jezika.

Dočekao je da ga pamte ne kao sportistu, kao onog koji je donosio titule i medalje, već kao “izdajnika”.

Publika je u Beogradu pokazala dva različita lica. Polovina Arene je neprilično skandirala, dok je druga pokušala da spreči napad. I da li posle treba da nas čudi što je i on odlučio da umesto priče sa novinarima, podeli samo: Ćao. Pričao je, ali da li zbog toga treba zauvek da ćuti?

Danima se šuškalo da će ga dočekati ovako, ali ništa nije učinjeno. Možda je to mišljenje i manjeg broja ljudi, ali ne treba dozvoliti da upravo oni nadjačaju većinu. Zaboravljamo da dela vrede više od reči, a sve ono što je uradio ne može da ostane zamagljeno zbog tri rečenice. I to samo zato što se te tri rečenice ne sviđaju većini. A šta je to Kalina rekao. “Svestan sam da će me mnogi zamrzeti sada, ali vreme je da neko to kaže javno: Hajde da rešimo više taj problem, izvučemo šta možemo i nastavimo dalje“. Je li nešto strašno slagao i izmislio. Možda je trebao da ćuti i tapka loptu, a Arena bi mu sigurno klicala “Kalina Srbine”.

Treba braniti nacionalno jedinstvo, ali ne i ugrožavati drugog. Patriotizam se ponekad zamagli, a razlika se ne dozvoljava.