ZAŠTO NAŠA MISAO VREDI MANJE?
Andrić se temom uticaja istorije na pojedinca briljantno bavio, kaže Nikita Milivojević, poznati reditelj.
VEČERAS U SRPSKOM narodnom pozorištu u Novom Sadu je premijera predstave koju je režirao Milivojević po čuvenom delu našeg nobelovca “Travnička hronika”.
Podsetimo, Milivojević je 2010. godine radio “Na Drini ćuprija” u Diseldorfu u Nemačkoj, potom i u Grčkoj i već tada, kako je govorio, razmišljao i o “Travničkoj hronici”, a sada dodaje da ju je Andrić pisao petnaestak godina te da je prirodno o njenom dramskom sagledavanju promišljati nekoliko godina.
- To je specifično delo posebne atmosfere, veoma introspektivno te se može steći utisak da nije scenično - kazao je Milivojević, govoreći o ovom svom pozorišnom ostvarenju. On naglašava da su neke od najlepših stranica ispisanih na srpskom jeziku upravo u romanu „Travnička hronika“: „Jer, zašto da moja misao, dobra i prava, vredi manje od iste takve misli koja se rađa u Rimu ili Parizu? Stoga što se rodila u ovoj dumači koja se zove Travnik? I zar je moguće da se ta misao nikako ne beleži, nigde ne knjiži?“
- Nosio sam ovu Andrićevu misao bezbroj puta na sve strane sveta kao neki svoj lični prtljag. „Travnička hronika“je za mene kao ona sveća u romanu, što gori danju i noću na turbetu Abdulah paše: ...“ono malo svetla da osvetli sav mrak koji se vekovima nakupio oko nas.“To je ona ista sveća koju nosi junak Tarkovskog kroz prazan bazen.
Tom svećom, u mraku, počinje i naša predstava - kaže Milivojević.
O ranijim predstavama rađenim po Andrićevom delu i njihovoj aktuelnosti Milivojević kaže:
- Korumpiranost je postala legitimna. Osećam se glupo kad treba o tome da pričam. Jer to svi vidimo i svi znamo. Banalno je više pričati... A možda treba govoriti, ponavljat sto puta... Veliki je problem to što, ako se povučeš, to je defetizam, ako govoriš i boriš se, ispadaš i sam sebi budalast i smešan. Opskurna situacija. Kao da je smišljen i za jedino važeći postavljen idiotski recept ako drugi laju, ti jedino što možeš jeste da laješ više, a ako ujedaju, moraš da ujedaš jače da bi opstao. Ali onda se pitaš kako živeti u tome, nemamo svi stomak za to.
Predstava “Travnička hronika” prvobitno je trebalo da bude koprodukcija Narodnog pozorišta Beograd i SNP Novi Sad. Međutim, promenom uprave u nacionalnom teatru u Beogradu se od toga odustalo te je tako realizovana u kooprodukciji SNP Novi Sad i Narodnog pozorišta Sombor gde je premijera 16. oktobra.
Nikita Milivojević, koji potpisuje i dramatizaciju, tu predstavu je radio sa svojim oprobanim saradnicima Amalijom Benet, koja je zadužena za scenski pokret, i kompozitorom Dimitrisom Kamaratosom. Uloge tumače: Marija Medenica, Jugoslav Krajnov, Tijana Marković, Branislav Jerković, Aleksandar Gajin, Dušan Jakišić, Nebojša Savić...
n