BUGARI PREKRAJAJU ISTORIJU PREKO MAKEDONSKIH LEĐA

Bugarska je iznela više od 20 zahteva Severnoj Makedoniji kojima uslovljava evrointegraciju Skoplja. Među njima su i neki koji bi značili reviziju istorije, naročito u vezi sa Drugim svetskim ratom.

Ukratko, Bugarska traži da se njena uloga u Drugom svetskom ratu ne posmatra kroz saradnju sa Silama osovine. Kako navodi „Balkan insajt“, stav bugarske vlade je da ona podržava određivanje početka pregovora o pristupu EU sa Severnom Makedonijom i Albanijom na sastanku Evropskog saveta, zakazanom za 17. oktobar. Međutim, Bugarska je zatim navela više od 20 zahteva i dnevni red prema kojem Severna Makedonija treba da ih ispuni - tokom pregovora o pristupanju. Bugarski zahtevi koji su najkontroverzniji odnose se na Drugi svetski rat i ulogu Bugarske u njemu.

- Bugarska neće dozvoliti da integracija Republike Severne Makedonije u EU bude praćena evropskom legitimizacijom antibugarske ideologije - navela je zvanična Sofija.

U istom pasusu deklaracije zaključuje se da je „ponovno ispisivanje istorije dela bugarskog naroda posle 1944. godine jedan od stubova antibugarske ideološke konstrukcije jugoslovenskog totalitarizma“.

Dalje, Bugari traže od Makedonaca da izbace izraz „bugarski fašistički okupatori“sa svih istorijskih spomenika posvećenih Drugom svetskom ratu i iz udžbenika. Sofija je zapretila i da će blokirati prvu međunarodnu konferenciju na kojoj bi se ozvaničio početak pregovora za pristupanje Severne Makedonije Evropskoj uniji ukoliko ne bude pomaka u ispunjavanju njenih uslova. Među najistaknutijim zahtevima je i taj da se Severna Makedonija mora odreći svake tvrdnje o postojanju makedonske manjine u Bugarskoj. Dalje, Bugarska takođe savetuje EU da tokom pristupnih pregovora izbegava upotrebu termina „makedonski jezik“, i umesto toga koriste termin „zvanični jezik Republike Severna Makedonija“. Pored svoje dugogodišnje tvrdnje da su Makedonci zapravo Bugari, Bugarska makedonski jezik takođe smatra dijalektom bugarskog, insistirajući na tome da su njegove razlike rezultat namerne antibugarske politike koju je vodila bivša jugoslovenska država. Bugarska je zainteresovana da se usklade pisanja o revolucionarima u borbi protiv Osmanlijskog carstva, predvođenih Gocem Delčevim, koga Bugari smatraju Bugarinom, a Makedonci - Makedoncem. Bugarska će insistirati na tome da Makedonija preda na pregled „nastavne programe istorije, geografije i književnosti“u kojima će sve dogovorene izmene biti sprovedene.

Ovakav povratak jezika nacionalnog komunizma za nas je neprihvatljiv, rekli su intelektualci iz obe zemlje reagujući na zahteve Sofije

iz severne makedonije za sada nema mnogo reakcija na ove zahteve, a premijer zoran zaev je rekao da Će se u dijalogu sa „prijateljskom bugarskom naći rešenje“