Sumnjiva opozicija

Bojkot bi u ovim uslovima morao da bude reakcija zdravog razuma u odnosu na to kako se zamišljaju izbori u štabu SNS i satelitčićima. Ako je u Srbiji zlatno doba, a svi su tako nedužni sa oreolčićima nad glavama i ordenjem na prsima, otkud pred kraj leta neki razgovori. To će neka milostinja da se da opoziciji... A onda onaj tamo neki, da li je Mirović, kaže da je poslao šofera u Lučane da proveri da li je Đilas ukrao narodni novac. Ta vrsta bezobrazluka, bahatosti, to bez 97 odsto mislim da se neće završiti. Šta posle bojkota je pitanje za SNS? Šta kada dobiješ 97? Šta kada daš 100 golova kada vas 11 igraju sami? To je pitanje za sve. Ali ja mislim da nije pitanje zbog onoga šta posle, nego kako možeš da ideš na te izbore. Sumnjiva mi je ova opozicija koja hoće i koja je izlazila u tim uslovima. Ova vlast će morati da se obori nekom nepoznatom silom koja iznenada dolazi i rešava stvar. Nema kralja koji nije sišao sa trona, samo je pitanje ko će to dočekati. Na delu je laž, prevara i simulacija. Živimo u simuliranoj demokratiji, simuliranoj pravnoj državi.

Vređanje porodice preminulog radnika od kolega koji su došli da podrže direktora „Namenske“iz Lučana vidim kao dno ljudskosti. Ne znam kako se to uopšte i zove. To je jedna boleština. To je dokaz u kakvom društvu živimo i do čega smo kao društvo dovedeni. Svaki običajni zakon bi te ljude nazvao sramnim... Dokaz u kakvoj trulosti, gnoju, blatu mi živimo. Svaki čoban sa planine bi rekao: „Ostavi čoveka, požali ga. Ako ne možeš da ga utešiš, nemoj mu sipati so na ranu“. Dok u Lučanima radnici podržavaju direktora, u Brusu predsednik opštine Milutin Jeličić Jutka kao svedoke na sudu poziva svoje direktore.