Mladi ili otpisani
Plata mi je bila ništa posebno, a posao nesiguran. Kada sam video da moja firma hoće da me ponudi na određeni period nekoj kompaniji u inostranstvu, pomislio sam zašto onda ja sam sebi ne bih našao neki posao preko - ovo su reči jednog od miliona, da izbegnemo svaku političku konotaciju, mladih gastarbajtera koji su prethodnih decenija krenuli trbuhom za kruhom izvan granica Srbije. Reč je o IT programeru. Dakle predstavniku sektora koji, po rečima stručnjaka, ima neslućene mogućnosti razvoja u našoj zemlji. Tolike da čak i stranci dolaze u naše firme da rade. Ipak, IT programeru sa početka teksta ne pada na pamet da se vrati u domovinu osim ako ne nađe takav posao da može da radi na kompjuteru sa bilo kojeg mesta na svetu. Tada bi mu sa svetskom platom bio više nego prihvatljiv životni standard u Srbiji. A standard je, nažalost, već decenijama standardan pa se svake godine iz zemlje iseli od 30.000 do 60.000 ljudi sa prosekom starosti od 28 godina i to četvrtina sa visokim obrazovanjem. Dakle, vrtimo se u krug, a dobijamo odliv mozgova. Dokle god je plata ništa posebno, a posao u najboljem slučaju takav da “ako nećeš ti ima ko hoće”, sve više će biti onih koji će i “bez mozga” odlaziti u beli svet.
Koliko god čudno zvučalo, to treba i više da brine. Jer, kao što rekoše umni ljudi, kako bismo čovečanstvu podarili Teslu ili Pupina da se oni nisu usavršavali u inostranstvu?! S druge strane, i oni naučnici, koji bi možda i hteli da se vrate, nemaju teorije za adekvatan posao u Srbiji. Primera radi, na fakultetima je i dalje na snazi zabrana zapošljavanja. Šta tek reći za nezaposlene sa srednjom školom koji iz klupe izlaze praktično na ulicu. Bez i najmanje izvesnosti da će se zaposliti u struci. Takvi mahom odlaze ili u kriminal ili u inostranstvo. Ako već pristaju na teške fizičke poslove, onda će opet gledati da takvu žrtvu što bolje naplate. I taj „izbor“ih vodi van granica zemlje. A, zapravo, mladi odlaze zato što nemaju izbora u Srbiji. Ni za posao, a kamoli za veću platu, povoljniji stan ili proširenje porodice.
Dokle god je plata ništa posebno, a posao takav da „ako nećeš ti ima ko hoće“, sve više će biti onih koji će i „bez mozga“odlaziti