ZA LAŽNO BOLOVANJE KAZNE I ZA LEKARA
Privredna komora Srbije predložila je izmene Zakona o radu koje predviđaju da bi zaposleni u Srbiji mogli dobiti otkaz ako se utvrdi da su lažirali bolovanje. Koliko će to zaista moći da se primenjuje u praksi, skeptični su predstavnici sindikata.
Naime, novi propisi predviđaju otkaz za lažiranje bolovanja, pa čak i sankcije za lekare. Prema predlogu Privredne komore Srbije, sa sankcijama bi mogao da bude suočen i lekar koji je bez pokrića radniku otvorio bolovanje.
Kako se navodi “ukoliko je firmi u toku jednog meseca na bolovanju više od 10 odsto radnika, poslodavac od zdravstvene ustanove može tražiti izveštaj na osnovu koga bi se utvrdila osnovanost privremene sprečenosti za rad”.
Predstavnici sindikata pak tvrde da je ovo više preventivno i upozorenje za radnike nego rešenje koje bi u praksi bilo moguće primeniti. Oni podsećaju da sankcije za lažno bolovanje postoje odavno, ali i da je pitanje kako može da se utvrdi lažna dijagnoza.
Ranka Savić, predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS), kaže da predložene izmene zapravo nisu nikakva novina, kao i da neće suštinski uticati na radnika.
- I u dosadašnjem zakonu o radu postojala je sankcija za neosnovano ili lažirano bolovanje. Prema tome, i po važećem zakonu poslodavac je mogao da raskine ugovor o radu ukoliko ustanovi da je radnik bio na lažnom bolovanju. Takođe, utvrditi lažno bolovanje nije lako jer to povlači i pozivanje lekara na odgovornost. Teško je utvrditi i da li je neko pod psihičkim pritiskom ili u depresiji, a ne bi čudilo da ima dosta takvih slučajeva - ističe Savić za „Blic“.
Prošle godine bolovanje je koristilo 310.511 osiguranika, od kojih 138.761 zbog bolesti ili komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće. Tokom 2018. zaposleni su proverili više od pet miliona dana na bolovanju, a RFZO je isplatio gotovo 11 milijardi dinara za odsustvovanje duže od 30 dan.
Savić ističe da nikako nije zagovornik lažnog bolovanja, ali treba reći zašto radnici u Srbiji često idu na bolovanje.
- Naše zarade su među najnižima u regionu. Ne može da se živi od tridesetak hiljada dinara mesečno, koliko većina prima, i moraju da rade dopunske poslove. Da ti radnici rade za 1.000 evra, nikom ne bi palo na pamet da uzima lažno bolovanje kako bi išao na drugi posao - navodi Savić.
Da već postoji procedura za utvrđivanje lažnog bolovanja, kaže i Zoran Stojiljković, predsednik Udruženog granskog sindikata “Nezavisnost”.
- Fascinantno je da idete na to da omogućite poslodavcima da daju otkaz u slučaju falsifikovanog bolovanja, iako se bolovanje više nikome ne isplati. Ta odsustva su materijalno učinjena neprihvatljivom varijantom - i niko ih ne koristi osim u krajnjem slučaju. Ako je moguće falsifikovano bolovanje, to znači da je neko to odobrio, a onda vi morate da dokazujete, a to blamira i lekare - ističe Stojiljković.