Daleko je 1 odsto

Prilikom obeležavanja dana Srpske akademije nauka i umetnosti njen predsednik Vladimir Kostić je, između ostalog, istakao: ”U kulturi u koju malo verujemo, duboko verujem, leži rešenje za ono što bih uslovno nazvao srpskim pitanjem.” Podsetio je i na reči Slobodana Jovanovića: „Kultura je ono što će nam pomoći da preživimo sve ove političke i istorijske okolnosti.“No, oni koji vode državu i odlučuju o budžetu ne misle tako. Budžet za kulturu za 2020. je 0,73 odsto manje od budžeta za 2019. (0,74%).

Još u junu Nezavisna kulturna scena je pokrenula kampanju – jedan odsto za kulturu. Ali uprkos podršci koju je imala među građanstvom to nije uticalo na brigu države Srbije. Kao što nije uticala ni preporuka Uneska da izdvajanje svake države za kulturu treba da bude najmanje jedan odsto jer je to minimalno za održivi razvoj jedne nacionalne kulture. Po istraživanju CESK, Srbija u regionu najmanje izdvaja za kulturu po glavi stanovnika – 11 evra! (Slovenija 78, Hrvatska 39, Crna Gora 36 evra...) Doduše, ministar finansija Siniša Mali je izdao saopštenje u kome je budžet za kulturu za 2020. godinu, po njegovim rečima, gotovo 0,99, ali se to ispostavilo kao netačno.

Njegov sporni doktorat još je predmet pažnje. Odbor za profesionalnu etiku Univerziteta u Beogradu jednoglasno je utvrdio da je u pitanju plagijat. Ali je zato Mali dobio podršku sa najvišeg mogućeg mesta. Bilo bi zanimljivo sprovesti anketu među najmoćnijim ljudima sa pitanjem – da li biste voleli da vam dete odrasta u zemlji koja izdvaja 11 evra po glavi stanovnika za kulturu i u kojoj se plagiranje doktorata podržava sa najvišeg mesta. Jer koliko god da je čovek lično situiran, moćan... to stvara (kancerogenu) klimu u kojoj se živi.