Gde je Srbija 2019.

GVUK VELEBIT

politikolog de se Srbija nalazi na kraju 2019. godine i u kom smeru će se kretati u 2020. godini? Unutarpolitički je jasno da će 2020. biti prelomna za očuvanje ono malo demokratije što nam je ostalo. I na spoljnopolitičkom planu će biti značajna godina - izbor između pripadanja evropskoj civilizaciji i približavanja istočnjačkoj despotiji.

U pravu je Veljko Lalić kada kaže da je problem sa Srbima što ne razumeju svet kojim se po ceo dan bave. Dodao bih samo da je gore što političke elite ne razumeju poziciju Srbije u takvom svetu. Jedni sanjaju da Srbija ima moć Jugoslavije, dok neki ne shvatajući okolnosti pokušavaju da vode politiku Josipa Broza. Vodeći spoljnu politiku koja nema utemeljenje ni u jednom strateškom dokumentu, vlast oslobađa sebe svake odgovornosti.

Jednog dana predsednik Vučić se zalaže za mir i stabilnost, a već sledećeg dana njegovi jurišnici potpiruju nacionalizam. Tako od raspada Jugoslavije nismo uspeli da uspostavimo dobrosusedske odnose. Onda nas ubeđuju kako je Evropa naše odredište, ali ako bismo mogli do Brisela da stignemo preko Moskve ili Pekinga. Dok jačamo saradnju sa NATO, skačemo od sreće kad nam Rusi dopremaju oružje. Još kad na dnevni red dođe Kosovo, malo bismo da rešimo to pitanje, ali je vlastima lakše da se time bavi moja ili neka naredna generacija. Da bi konfuzija bila veća, tu su tabloidi da svojim senzacionalizmom pomognu u loženju naroda jednog dana na Trampa a već sledećeg na Putina. Iako ne postoji spoljnopolitička strategija, vlast je uspešna u primeni strategije zbunjivanja građana. U takvoj kakofoniji, građani koji prate domaće medije više ne znaju ni gde idemo niti sa kojim ciljem. Od ubistva Đinđića do danas Srbija je lutala tražeći mesto na mapi Evrope. A ovde je gotovo svaka vlast bila najuspešnija u zloupotrebi naroda zarad očuvanja svojih interesa.

Politika je u Srbiji u potpunosti pomerena iz polja institucionalnog na polje ličnog, pa tako i političke stranke više izgledaju kao zavađene porodice umesto da budu amortizeri sukoba u društvu. Utisak je da je Aleksandar Vučić i zvanične spoljnopolitičke odnose sa drugim zemljama zamenio ličnim odnosima sa sultanima, autokratama i s onima na Zapadu kojima postaje jasno da neće ispuniti dogovoreno. Današnja spoljna politika Srbije se bazira na ustupcima i tajnim dogovorima koje vlast sklapa sa stranim državnicima, a sve pod plaštom investicija.

Afera Krušik je osim unutrašnjih zloupotreba i trgovina uticajem otkrila i na koje načine je Srbija sve spoljnopolitički umešana u prodaju naoružanja bez ikakve ideje kakve posledice to može sutra da ima za našu zemlju. S druge strane, kupujemo naoružanje od Rusa se ne zna zbog čega nam je potrebno, a onda nam Amerikanci prete sankcijama. Ponekad je utisak da se spoljna politika Srbije vodi u skladu sa trenutnim raspoloženjem onoga na vrhu koji bi napolju da bude dobar sa svima. Moguće je neko vreme voditi takvu politiku, ali posledice mogu biti takve da nam sutra neće verovati ni na Istoku ni na Zapadu.

Iako je tokom 2019. delovalo da je rešavanje pitanja Kosova tema broj jedan, na kraju godine se čini da je ono zamenjeno još važnijim pitanjem, stanjem demokratije u Srbiji. Pošto će se izbori održati na proleće, fokus domaće i dela inostrane javnosti biće na popravljanju izbornih uslova. Kosova će biti odloženo za neke bolje dane.

Spoljnopolitički nas u 2020. očekuje dalje jačanje saradnje s Rusijom i Kinom imajući u vidu da će Beograd naredne godine posetiti predsednici ove dve države. Verujem da će se ove posete desiti neposredno uoči održavanja izbora kako bi predsednik Vučić iskoristio tu priliku za učvršćivanje svog biračkog tela. S druge strane, možemo očekivati sve kritičniji ton Zapada, pre svega zbog stanja demokratije u Srbiji. Ovakvu situaciju će i Kina i Rusija iskoristiti za jačanje svog uticaja u Srbiji, pošto nijednoj od njih nije mnogo stalo do demokratije u Srbiji.

Naredne godine se odgovornost nalazi i na opoziciji da osim borbe za demokratiju, povrati i evropski narativ koji joj je Vučić oduzeo. To će biti i prilika da opozicija pokaže svoje namere da naše društvo sutra i vrednosno i spoljnopolitički veže za Evropu i Zapad, gde je Srbiji i mesto.

Od ubistva Đinđića do danas Srbija je lutala tražeći mesto na mapi Evrope