NASTAVAK PREGOVORA O KOSOVU JE ZA EU PRIORITET

EU ohrabruje nastavak dijaloga Beograda i Prištine uz posredovanje Brisela, kaže Sem Fabrici za „Blic“

Unija će nastaviti da vodi ovaj proces, a novi visoki predstavnik EU je jasno rekao da je to prioritet i već je najavio skorije putovanje u Prištinu i Beograd. I da, takse treba ukinuti, rekao je u intervjuu za naš list šef delegacije EU u Srbiji.

Kad sumirate godinu za nama, kako vam se čini odnos Srbije i EU?

- Ova 2019. je bila kompleksna, ali generalno pozitivna godina. Srbija se približila EU. Procena bi, naravno, trebalo da obuhvati i druge komponente, ali ako posmatramo dva ključna kriterijuma - ekonomiju i vladavinu prava, dobijamo sliku svojevrsnog procesa u dve brzine: brži i solidniji u ekonomiji, a sporiji i još uvek neujednačen u vladavini prava. Srpska privreda raste i integriše se u jedinstveno tržište uz pomoć velikog finansijskog paketa EU. Oko 67 odsto trgovine Srbije čini trgovina sa EU; 70 odsto stranih direktnih investicija je iz EU. Ima još mnogo posla - recimo, pravedna i transparentna javna nabavka - ali je pravac kretanja mahom postavljen. Očekuje se da bi Srbija mogla da zabeleži privredni rast i do sedam procenata ako se sprovedu sve reforme. Evropska komisija je nedavno ocenila vladavinu prava. Konstatovan je postignut određeni napredak, ali i dodatno kašnjenje sa sprovođenjem ključnih reformi, posebno u nezavisnosti i odgovornosti pravosuđa, procesuiranju ratnih zločina i pomirenju, slobodi izražavanja i borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala.

Srbija je ove godine otvorila dva poglavlja sa EU, a iz izjava pojedinih naših zvaničnika dalo se zaključiti da je bila spremna i za više. Koliko je na tu odluku uticalo, recimo, to što nije bilo napretka u rešavanju odnosa sa Prištinom?

- Pregovarački okvir je jasan: definiše da je proces zasnovan na zaslugama i zavisi od konkretnih reformi. No, isto tako je povezan sa napretkom u dijalogu posredstvom EU i napretkom u vladavini prava. Iako su neka očekivanja razumljiva, detaljnija analiza opšte slike - nenapredovanje u dijalogu, neujednačen napredak u vladavini prava, reforme uglavnom u oblasti ekonomije - nameće više realnosti. Ali, ima napretka. Dva ekonomska poglavlja su otvorena 2019: o finansijskim uslugama i slobodnom kretanju kapitala. Otvoreno je 18 od 35 poglavlja, čime je premašena polovina ukupnog broja.

Kad smo kod dijaloga o Kosovu, on je trenutno zamrznut. Čeka se da Priština ukine takse, najavili ste da „EU će iskoristiti sopstvena sredstva da pogura dijalog”. Do sada se to nije desilo. Kad očekujete da dođe do toga i kakva bi to sredstva mogla biti?

- EU ohrabruje formiranje nove vlade u Prištini i nastavak dijaloga uz posredovanje EU. Unija će nastaviti da vodi ovaj proces koji su uspostavile Ujedinjene nacije i podržale zemlje članice EU. Novi visoki predstavnik EU je jasno rekao da je to prioritet i već je najavio skorije putovanje u Prištinu i Beograd. I da, takse treba da se ukinu.

U susret nam idu izbori u Srbiji. O uslovima su pregovarali i predstavnici Evropskog parlamenta (EP), bili ste i vi uključeni. Kako vidite ove tri runde, šta je najvažnije što se desilo, a posledica je tog dijaloga?

- ODIHR je tražio promene izbornih uslova još 2016. EP je letos pozvan da pomogne u poboljšanju uslova za naredne izbore u tri oblasti: 1. osnažiti nezavisna regulatorna tela (poput Agencije za borbu protiv korupcije, RIKA,

REM-A) da rade svoj posao; 2. obezbediti jednake uslove za sve učesnike; i 3. rešiti neuravnoteženu zastupljenost u medijima. Definisane su brojne obaveze da bi se stvorio nov politički prostor koji treba popuniti. Do sada je preduzet čitav niz koraka i planirane su nove inicijative. Medijska scena treba još da se poboljša, naročito javni medijski servisi moraju da obezbede širok pluralizam stavova. Ipak, da bismo izbegli rizik od pukog štikliranja spiska, EP je takođe rekao da sve ove reforme treba da se pripreme i sprovedu pravovremeno, inkluzivno i transparentno. Izbori su ključni test svake demokratije.

Kakav je vaš stav o bojkotu opozicije? Kako reagujete na njihove kritike da zvaničnici EU žmure na izborne uslove u Srbiji? Kako vidite izborne uslove u Srbiji?

- Jasno ohrabrujemo sve aktere da vrate političku debatu gde joj je mesto - u Skupštinu,

mesto za demokratsku debatu i predstavljanje naroda. Učešće stranaka u izborima je neophodan preduslov koji daje građanima legitimno pravo da iskažu svoju volju. Ne bi bilo tačno reći da se EU ne zalaže sa bolje izborne uslove. Ako pogledate izveštaje Evropske komisije iz prethodnih godina, videćete zahtev da se primene preporuke ODIHR-A. EP je sad uključen u punoj meri i ponudio je dugoročnije uključivanje u rad Skupštine. ODIHR namerava da angažuje “punu posmatračku misiju”, što se poklapa sa zalaganjima EU.

Često slušamo o izgradnji infrastrukture u Srbiji - koliko EU podržava ovaj razvoj?

- Infrastruktura, posebno saobraćajna, jedna je od najboljih investicija za integrisanje Srbije u EU. Uzmimo koridor 10, koji se proteže od Austrije do Grčke. Prolazi kroz šest zemalja, uključujući Srbiju. EU je za to dala Srbiji 600 miliona evra za puteve i 500 miliona evra za železnicu. Prošlog meseca je otvoren auto-put Niš Dimitrograd. No, koridor 10 je tek deo našeg šireg saobraćajnog portfelja. Do kraja 2019. ukupne investicije EU u Srbiji su iznosile 2,5 milijardi evra. Pored toga, EU je dala milijardu evra za obnovu lokalne i regionalne mreže. Dakle, da, EU je ubedljivo najveći investitor i donator i u infrastrukturi.

Srbija se približila EU. Ako posmatramo dva ključna kriterijuma - ekonomiju i vladavinu prava, dobijamo sliku svojevrsnog procesa u dve brzine: brži i solidniji u ekonomiji, a sporiji i još uvek neujednačen u vladavini prava