Knjiige koje su obelezile godinu za nama

DAVNO JE VELIKI H. L. Borhes rekao da su svi ljudski izumi produžetak čovekovog tela; mikroskop i teleskop produžetak su njegovog vida; telefon je produžetak glasa; zatim imamo plug i mač, produžetke njegove ruke, ali knjiga je, veli Borhes, nešto drugo: knjiga je produžetak memorije i imaginacije.

Sudbina sto likova

Uz nešto uzdaha, veliki književni znalac, profesor i pisac Mihajlo Pantić je u tri naslova koja su obeležila proteklu godinu uvrstio „Sabrane pripovetke Luiđija Pirandela” („Sve pripovetke za godinu dana”, izdavač “Paideia”).

- Pirandelo je u srpskoj kulturnoj sredini poznat prevashodno po svojim dramskim delima, izdašno igranim na ovdašnjim scenama. Manje je poznat kao romansijer, a po pravilu se zaboravlja da je on jedan od najznačajnijih evropskih pisaca kratkih priča i pripovedaka s kraja 19. i prve četvrtine 20. veka. Izrastao iz tradicije renesanse novelistike, sa posebnim nervom za humorno i ironično oslikavanje najtežih egzistencijalnih pitanja i situacija, on je tu magistralu produžio i obogatio iskustvima i osećanjima modernog čoveka, suočenog sa epohalnim gubitkom smisla i nepredvidivošću načina na koji se tom iskušenju odoleva. Vanredno inventivan, naravno, ne uvek i vanredno uspešan pripovedač s obzirom na činjenicu da je napisao desetine i stotine priča i pripovedaka, Pirandelo upozorava na činjenicu da su priča i pesma osnov svake književnosti, a da su romani i drame samo nadogradnja i razvijanje tih bazičnih formi.

Njegov izbor obuhvata i roman “Pilot tramvaja” Jovice Aćina (“Laguna”), za koji napominje da je u njemu opisana sudbina što poznatih, fikcionalizovanih likova, kakav je na primer Valter Benjamin, ali i sasvim izmaštanih, ne manje uverljivih protagonista velike istorijske smutnje 20. veka.

- Potvrđen kao pisac iznenađujućih priča, Aćin se u „Pilotu tramvaja” vraća epskoj podlozi romaneskne priče, to će reći da su njegovi likovi određeni istorijom, odnosno nemerljivim silama koje ih oblikuju. Posebno je važna uspostavljena jezička mera i skladnost pripovednog toka, sve je u njemu sliveno kako u uspelom romanu mora biti: veliko vreme, životi ljudi i gradova, etika, ironija i samoironija, duboki uvidi... sve u svemu, znanje koje je suptilno, nenapadno upisano u tekst, protkano stotinama izučenih podataka i detalja, dakako funkcionalizovanih, a ne radi sjaja sholastike. A tek ubedljivi likovi, bez njih nijedna valjana priča nije moguća.

Ističe Pantić kao nezobilazno prošlogodišnje izdanje i „Pesme 1961-2012” Boba Dilana (izdavač: “Geopetika”).

- O Dilanu se sve zna. Objavljivanje ove knjige vidim kao mogući prestanak suvišnih rasprava započetih povodom dodeljivanja Nobelove nagrade tom autoru. Poezija i muzika sliveni su od zore sveta, vreme je da povodom Dilana iznova potvrdimo taj aksiom.

Većina književnih znalaca, pa i ljubitelja literature gotovo je složna u tome da nema problematičnijeg pitanja i varljivijeg odgovora od izbora naj knjige po bilo kom osnovu… Pa opet, i oni kojima čitanje i nije srcu priraslo, iskustvo je pokazalo, vole da znaju koje su knjige svrstane u naj. Mihajlo Pantić, Vladislava Gordić Petković i Branko Kukić izdvojili su po tri knjige koje su svojim literarnim dahom ostavile traga.

Ženska borba

Vladislava Gordić Petković, profesor i književni kritičar, napominje da su u „odličnoj izdavačkoj produkciji 2019. godine najlepše iznenađenje ‘Po šumama i gorama’ Milenka Bodirogića (Orfelin) i ‘Tamo, tamo’ američkog autora Tomija Orandža (Darma Books)“.

Ipak, izdvaja tri autorke čije teme i poetike, kako kaže, formulišu pitanja od intergeneracijske važnosti.

Govoreći o zbirci Tanje Stupar Trifunović “Mjesta gdje počinje sve ispočetka” (Kulturni centar Vojvodine “Miloš Crnjanski”), ističe da njene izabrane i nove pesme opisuju žensku borbu sa svetom oko sebe i svetovima u sebi.

- Ta je borba nekad laka i lepa, a nekad groteskna i ogorčena; manje se nada pobedi, a više vreba znake uvek izvesnog poraza. U Tanjinim stihovima nižu se dnevnici mnogih ljubavi, istorije mnogih bolesti i žudnji. Junaci ciklusa “On i ona po Barnsu” čekaju “ozdravljenje od uzaludnog života”: to je tek jedna od paradoksalnih želja koje postanu izvesnosti, i izvesnosti koje se preruše u želju. Autorka odličnog romana “Otkako sam kupila labuda” (“Arhipelag”, 2019) beskompromisno piše o ženskom telu i seksualnosti, rije po bračnim odnosima, bori se i raspravlja, ne plašeći se nijednog bezdana niti ijednog poriva.

Izdvaja i knjigu „Boldvin“Milice Vučković (“Lom”).

- Prvi roman beogradske slikarke, koji urednički potpisuje njegov poetički prethodnik Srđan Valjarević, govori o terapiji, lečenju i imaginarnom neprijatelju Boldvinu: bolnički dnevnik alkoholičarke i dijabetičarke Nađe je sanjana terapija i terapijski san. Ova selindžerovska antiheroina izmiče i definicijama i rutinama, premećući po praslikama detinjstva (među kojima su sve mučne neizvesnosti devedesetih, izbeglištvo, nemaština, očev odlazak u rat) u potrazi za mogućim odgovorom na svaki sadašnji bol. Bol u nogama kao neurološki simptom i psihosomatska opomena, kao navodna fiziološka posledica prebrzog odrastanja, u isti mah je i poslednja granica otpora sazrevanju u nerado nasleđenom svetu.

A svet literature, veli Vladislava, osvetljava i da laž može biti privremeno pribežište zdravog razuma kao što je to u knjizi „Divlje guske“Julijane Adamovič (“Laguna”).

- U narativnom fokusu hrvatske autorke su dva dečja glasa, a tek se u finalu otkrije kome zapravo pripadaju: radnja romana koji bi se mogao opisati kao panonska varijacija “Najplavljeg oka” nobelovke Toni Morison (prevedenog 2019. u izdanju “Darma Booksa”) smeštena je u univerzalizovano vreme koje dovoljno jasno podseća na SFRJ sedamdesetih. Divlje guske imaju dodirnih tačaka i sa romanom “Črna mati zemla” Kristijana Novaka (Književna radionica “Rašić”, 2017): u oba dela laž je privremeno pribežište zdravog razuma.

Najduhovitija knjiga

Čelnik renomirane izdavačke kuće „Gradac“, član Nin-ovog žirija za roman godine Branko Kukić kaže da je „Nervomjer“Antonena Artoa (“Arto”) doslovce izvanredna knjiga.

- Ovaj izbor iz Artoove prepiske, poezije i proze govori o genijalnosti i životnoj tragediji jednog čoveka uzvišenih pogleda na savremenu umetnost (pozorište, film i književnost). Bio je hrabar da se suoči sa savremenim svetom, da opiše njegovo licemerje, otpor prema novom i drugačijem, opisujući čovekov moralni pad i strah od duhovne avanture. Tragični raspad njegove ličnosti, patnje provedene po ludnicama, sukobi sa društvom mogu se porediti jedino sa tragedijom Van Goga. Dodaje:

- „Malaparte – životi i legende“Mauricija Sera (“Službeni glasnik”) veličanstvena je, majstorski napisana, iscrpna biografija Kurcija

Malapartea, jednog od najkontroverznijih pisaca XX veka. Knjiga dokumentovano govori o njegovim vezama sa fašizmom u Italiji, zaokretu prema komunizmu i opredeljenju prema katoličkoj crkvi. Malaparte je napisao dva velika romana - “Kaputt” (u prevodu „Propast“) i “Koža” - dva duboka i tragična opisa predratne i ratne Evrope, sa preciznim osećanjem za njene protivrečnosti, kao i burni politički život Italije između dva rata i nesrećom koju je doneo Musolini.

U svoj izbor uvrstio je i knjigu koju odlikuje duhovitost kao i malo poznati tekstovi poznatog pisca; „Ne ubiti pticu drozda“Branislava Petrovića (“Službeni glasnik”).

- Najduhovitija knjiga koja je objavljena poslednjih godina kod nas, sastavljena je od malo poznatih tekstova velikog pesnika Brane Petrovića (priredio Miodrag Raičević). Očigledan je Branin smisao za sitne događaje iz života, protivrečnosti i zaplete, kao i za detalje koje, u ovom ubrzanju svakodnevice, malo ko primećuje. Maestralno svedočanstvo o jednom vremenu i ličnostima, sve prožeto humorom, ironijom i prefinjenim opisima. Ludo da luđe ne može biti!