U ovom poslu ima mnogo prevaranata koji hoće da se okoriste čim nanjuše keš

Prošla godina mi je bila sjajna jer smo objavili sedmi studijski album “Glava” u kome sam uživao. Drago mi je što neke pesme imaju potencijal da budu hitovi što je teško za nekog autora posle toliko godina da održi interesovanje ljudi i da im pružiš nešto

Kovačevićem Žaretom vodili smo tokom novogodišnjih praznika, u pauzi između njegovih obaveza i proba sa bendom i deljenja autograma za jednu od kampanja u kojoj učestvuje. Poznati muzičar je pričao o fenomenu njihovih pesama koje su postale obavezan deo repertoara na svadbama ali i navijačkim tribinama, o političarima koji ne razumeju poruku ovog benda, o teško zarađenom muzičarskom lepcu... Ali krenimo od novog albuma “Glava”.

- Nikad nemamo preterana očekivanja kada radimo album, prvo gledamo da se nama dopadne pa onda ako se desi pozitivna reakcija publike, super. Bitno je da se prvo nama dopadne. “Poslednji album” je bio 2016. i posle toga smo napravili pauzu. Kad smo počeli da radimo na ovim pesmama, vratila se ona strast, to ludilo koje nam je nedostajalo. Uvek bude na albumu neka pesma koja mi je onako, ali ovde su mi zaista sve super. Drago mi je što su ljudi prepoznali pesmu “Veruj mi” kao neku koja ima potencijal da postane kao “Lutka”, “Perspektiva” ili “Buđav lebac”... Oko te pesme se i ceo bend složio da je najbolja na albumu, što se ne dešava često. Mi smo ekipa od deset ljudi gde svako ima svoj muzički ukus i svoje viđenje, šta mu je najbolje, i do sada je svako imao nekog svog favorita. Retko kad se desilo da je ceo bend bio u fazonu: “E ova pesma će biti super”, a to se desilo sa “Veruj mi”. Zato smo je stavili i kao singl koji najavljuje album, a spot koji smo snimili za kratko vreme je imao milion pregleda.

KAKO SE DOGOVORITE KOJA će SE MUZIKA SLUŠATI KAD SEDNETE U KOMBI I KRENETE NA KONCERT?

- Svako ima slušalice i sluša svoju muziku. Jer slušati muziku na radiju ili CD-U nije dobra ideja. Nekoliko puta smo slušali tako i nakon pola sata neko bi rekao: “Ajde, gasi to.” Tako da smo vremenom shvatili da je najbolje da svako ima svoje slušalice i sluša ono što mu prija jer smo svi različiti i samo maltretiramo jedni druge puštanjem muzike u kombiju. Ja recimo slušam svašta, u zavisnosti od raspoloženja i benda koji mi je možda u tom trenutku zapao za uvo. U poslednje vreme ispiram mozak sa bendom “Letu štuke” i poslednjim albumom “Topla voda”.

JESTE LI SE OSLOBODILI TERETA PESME “BU ĐAV LEBAC”?

- Jesmo. Posle drugog albuma je pesma “Perspektiva” preuzela primat iako je “Buđav lebac” ostao naša lična karta i ne preskačemo je na koncertima.

OD SAMOG POČETKA STE STEKLI POPULAR NOST U CELOM REGIONU, A ČINI MI SE DA SADA IMATE MNOGO FANOVA U BUGARSKOJ I RUMUNIJI. OTKUD TO?

- Bugari su odlepili mahom za pesmom “Perspektiva”. Ušla je na tribine i na CSKA i na Levski i sada se navijači prepucavaju. Baš mi je bilo zanimljivo kada smo gledali da je u poslednjih godinu dana najviše pregleda za pesmu “Perspektiva” bilo iz Bugarske i Rumunije. Potpuno ludilo. Tamo je postala hit, doduše sa malim zakašnjenjem. Ne znam šta se dešava sa tom pesmom, u Rumuniji je čak i ta jezička barijera malo veća, ali imali smo nekoliko nastupa tamo i bila je totalna ludnica.

S DRUGE STRANE, SADA SE VAŠE PESME RE DOVNO MOGU ČUTI I NA SVADBAMA. KAKO GLEDAŠ NA TO?

- Kao i sada za pesmu “Veruj mi”, tako su i za pesmu “Lutka” svi u bendu su verovali da ima potencijal da postane hit, ali da je neko verovao da će postati pesma za venčanja i prosidbe - to ne. Baš nedavno smo se prisetili kako je uopšte nastala... Otprilike 2009. na probi, dok je ostatak benda izašao na pauzu, gitarista je krenuo da svira nešto, a ja sam automatski počeo da smišljam neku melodiju na to i onda je došao moj burazer i rekao “imam tekst za to” i krenuo da mi diktira pesmu “Lutka”. To se dešavalo u momentu kada je S.A.R.S. bio alternativni bend, više pank, nego što je “Lutka”, i onda je bila varijanta da li uopšte da objavljujemo tu pesmu jer će nas publika pitati šta je bre ovo, pa smo iskulirali i nismo je objavili na drugom albumu. Tek 2013. smo je stavili na treći album, a do tada se krčkala u fioci.

POŠTO TEKSTOVE UGLAVNOM PIŠE TVOJ BRAT DRAGAN, KOLIKO TI JE TEŠKO DA OTPEVAŠ BAŠ SVE ŠTO ON NAPIŠE?

- Da, pogotovo što on ne razmišlja o metrici, nema osećaj za melodičnost stiha, da li je to pevljivo... On samo da tekst i kao - izvoli, uradi domaći. To je bio izazov na početku jer sam pre S.A.R.S. bio okrenut više repu i tom miljeu, gde sam više obraćao pažnju na metriku i kako je sve poslagano, a onda on dođe i ubaci mi 11 slogova, pa 10, pa 13... pa ti uradi nešto s tim. Sad mi je to zanimljivo, ali u početku mi je bio baš izazov. Evo, sad smo bili u studiju i on mi nabaci tekst iz glave kako mu dođe. Ume on to lepo da uklopi, ali onda mu kažem da ne može tako, da moramo nešto da izmenimo. Uspeo sam vremenom da ga privolim da i on ispravi svoje slogove i da razmišlja malo više

u tom pravcu. Tako da je sve to malo atipično, ali mislim da i to doprinosi tome da budemo malo drugačiji od svega što se pojavljuje.

Kada smo kod tekstova, na novi album ste ubacili i neku vrstu omaža Bajagi i Čoli?

- Misliš na pesmu “Majmun”? “Il’ su te odveli čergari cigani, il’ te je sakrila svemirska policija”? Da, dali smo mali omaž Momčilu i Čoli. Bila bi super fora da snimimo spot za tu pesmu i da se oni pojave. To bi bilo sjajno. Nije to bilo planski, nego nam je došlo u jednom trenutku da implementiramo te stihove i super je ispalo.

Vi ste jedan od retkih, uslovno rečeno, mlađih bendova koji uspeva godinama unazad konstantno da bude u žiži interesovanja publike. U čemu ostali bendovi greše?

- Treba imati profesionalni odnos, da budeš odgovoran, da znaš da ćeš morati mnogo toga da trpiš da bi izgurao celu tu priču. Pre svega mislim na milion pređenih kilometara koje moraju da se dese da bi napravio iole neku fan bazu. Super je bilo da su nas od samog početka zvali ljudi širom Balkana. Mnogi domaći bendovi sviraju samo u Beogradu tri, četiri puta i tu dođe do zasićenja. Odsviraju nekoliko velikih gradova u Srbiji, i šta se dešava posle? Ništa. Tako na godišnjem nivou imaš pet do deset koncerata i to nije ozbiljno. To nije bend, to je kao hobi. Ako hoćeš da se baviš muzikom, moraš da imaš bar 50 koncerata godišnje da bi to imalo smisla i eventualno ako si dovoljno uspešan da možeš da živiš od toga. E sad, nama se desilo to da nam je bio otvoren ceo Balkan, pa smo to iskoristili. Na početku je bilo mnogo cimanja, svirali smo i za džabe, ispaljivali su nas organizatori... Ušli smo u muzički biznis sami i morali smo sve to da hendlujemo. Ipak, pregurali smo to i u međuvremenu smo naišli na ljude koji su nam organizovali dobre koncerte i počeli su da rade kao naši buking agenti. Najbitnije je da nađeš ljude koji znaju da rade jer u ovom poslu ima mnogo prevaranata koji hoće da se okoriste čim nanjuše keš... Neće menadžer da postane neko ko je fin, nego neko ko namiriše lovu i treba se kloniti tih ljudi.

Uvek ste rado viđeni u celom regionu. Kako vama iz te pozicije deluju poruke mržnje koje kontinuirano šalju političari?

- Oni znaju tačno šta rade. Imali smo priliku da obiđemo celu bivšu Jugoslaviju i shvatili smo da svuda političari pričaju iste priče. Ne mogu da urade ništa pametno, pa onda idu na tu kartu nacionalizma ili podmeću neke afere, a naši to rade sjajno. Ljudi se lože na to, a ovi što ih to nervira kače to na društvene mreže, pa im pridaju značaj. A onda mi odemo u “najgora” hrvatska mesta i nikad u životu nijedan problem nismo imali. Zato što je priča koju mi pričamo takva da ljudi koji dolaze na naše koncerte znaju šta mogu da očekuju od nas. Naša priča je mir i ljubav. Politika razdvaja, a muzika spaja. To je naša glavna poruka koju šaljemo sve ove godine.

A imate li problem kada vas zovu da nastupate na javnim događajima iza kojih uglavnom stoje neke političke strukture?

- Prevrće mi se stomak kad moram da pružim ruku takvim likovima. To mi se dešavalo. To niko ne vidi, ali dolazim u takve situacije kada moram da se pojavim na konferencijama za štampu gde se pojavljuju takvi likovi u istoj prostoriji, koje ne mogu očima da gledam. Ali razumeš, mi smo muzičari koji su nekim svojim kvalitetom zaslužili da se tu nađu. Sad su ovi na vlasti, drugi put će biti neki drugi, nas to ne zanima. Ako nas je Grad pozvao i misle da smo vredni da tu nastupimo, nastupićemo i to nema veze ni sa kakvom političkom podrškom. Mi ne podržavamo bilo koju političku opciju, pogotovo ne ovu koja je na vlasti. E sad, mi kao popularan bend, naravno da će se političari slikati i uzimati političke poene iako taj događaj organizuje Grad, ne organizuje politička stranka. Po tom principu na bilo kojoj gradskoj manifestaciji gde smo se pojavili u Hrvatskoj, Bosni, Crnoj Gori, Sloveniji... gde je Grad jedan od organizatora koncerta, znači da podržavamo sve te stranke koje su tu u lokalu na vlasti? Glupa je ta priča. Takve stvari se dešavaju i neizbežne su kada dostigneš neki nivo popularnosti. Uglavnom, svakako ne želimo da nas bilo ko povezuje sa nekom političkom strankom. Imali smo priliku da nam političari daju neke bezobrazne ponude kojima smo se svaki put zahvalili i odbili. Radimo svoju muziku i prema svim političkim strankama imamo podjednako isti tretman.

I za kraj, kakvi su planovi i kada će beogradski koncert?

- Ne mirujemo, pravimo nove pesme i u narednom periodu planiramo da objavimo još jedan album. Svi nas pitaju kada će beogradski koncert. I nama to nedostaje. Super su festivali, tipa Birfest, mnogo ljudi dođe, sjajna je atmosfera, ali solo koncert je solo koncert. Tako da nadam se da će to biti ove godine. Razmišljamo čak i da bude neka akustična varijanta u proširenom sastavu, kao što smo to radili u Zagrebu u “Lisinskom”. To je jedna od varijanata, a možda bude i klasičan koncert, videćemo još.