Naša Širli Templ
Neda Arnerić (1953–2020) - diva za sva vremena (II)
“Višnja na Tašmajdanu” je značajna pre svega iz društveno-socijalnih razloga. To je u ono vreme bio jedan od prvih filmova koji se bavio životom mladih, ljubavlju, školom…
glumačkom nebu još kao dete, postala zvezda, bila to tokom čitave svoje plodne karijere a da je to nikada nije ponelo na rđav način, izvitoperilo, slomilo... - kazao je Voja Brajović o velikoj glumici Nedi Arnerić. Kada je sa samo 13 godina ulogom u filmu „San“Puriše Đorđevića osvojila i publiku i kritiku, između ostalog, nazivali su je prvom dečjom zvezdom i ovdašnjom Širli Templ!
Naredne dve godine igra u Purišinim filmovima „Jutro“, „Kros kontri“... „Oh divljine“Ognjenke Milićević, „Visočka hronika“Vere Belogrlić...
I, između ostalog, naslovnu ulogu u filmu „Višnja na Tašmajdanu“Stoleta Jankovića, koja će je učiniti još većom zvezdom.
- “Višnja na Tašmajdanu” je značajna pre svega iz društveno-socijalnih razloga. To je u ono vreme bio jedan od prvih filmova koji se bavio životom mladih, ljubavlju, školom… Dakle, jedna savremena, urbana tema. A ta uloga me je, kako se to kaže, izbacila na naslovne strane. Negde u to vreme radila sam sa Purišom Đorđevićem, bili su to sjajni filmovi, filmovi sa kojima smo obišli svetske festivale. Hvala mu što me je podržao u toj mojoj ranoj mladosti, jer da nisam sa njim radila ta tri filma, “Jutro”, “Podne” i “San”, da nisam radila sa tako pametnim, mudrim čovekom, možda bi mi sve skupa udarilo u glavu i ko zna šta bi bilo.
U to vreme, preciznije kad joj je bilo 16, u glavnoj ulozi Nedinog života bila je i Akademija.
- Akademija mi je bila jako važna. Upisala sam je pre završetka gimnazije, jer se na Akademiju moglo i tako. Prijavila sam se i primljena iz cuga, što je bilo u izvesnom smislu i čudno, jer nisu baš voleli decu koja su nešto već radila i na neki način se već oformila. Provela sam studirajući jedan semestar i onda je stigla ponuda za film u inostranstvu. Ja sva ustreptala, ne znam šta da radim, pitam svog profesora Milenka Maričića šta mi je činiti. A on kaže, ma idi dete, snimaj dok te zovu, ima vremena za Akademiju. I tako sam sa 16 godina otišla u inostranstvo. (…) Žao mi je i perioda Akademije, koja mi je bila san. Imala sam žarku želju da studiram, učim, družim se, prosto da rastem… A eto, napustila sam je na prvoj godini, zbog snimanja filma.
Govoreći o filmu zbog koga je napustila Akademiju, ponudama iz inostranstva, napominjala je:
- Bio je to francuski film reditelja Roberta Enrika sa Morisom Roneom. A ti pozivi, to interesovanje, to se dogodilo jer su me neki režiseri upoznali na raznim festivalima na kojima sam bila sa Purišinim filmovima koji su obilazili sve svetske festivale jer su to vrhunska umetnička ostvarenja. I tako sam u francuskom filmu igrala devojku koja je sredovečnom čoveku rasturila brak. Film nije imao baš neku prođu, ali ja sam živela u Parizu četiri meseca, naučila jezik, a snimali smo i u Španiji. Posle je došao jedan film za Nemce, jedan za Engleze i tako je počela moja međunarodna karijera. Spontano. Nisam ja tu nešto forsirala… Ne, a kad sam uvidela da to poprima ozbiljne razmere, da je mnogo ozbiljna stvar biti glumac u Evropi, shvatila sam da moja ambicija zaista nije da čitav život posvetim samo poslu. Tatjana Nježić