Veliki rat u jednom neprekinutom kadru

Svojim debitantskim ostvarenjem “Američka lepota” Sem Mendes je 2000. osvojio Oskara za režiju. Dvadeset godina kasnije Britanac je snimio ostvarenje inspirisano ratnim pričama svog dede Alfreda, “1917”, za koje mu predviđaju sličan uspeh.

JEDAN OD NAJNEOBIČNIJIH filmova prošle godine, odnedavno u domaćim bioskopima, relativno kasno se uključio u trku za Oskara, ali ga je iznenađujući trijumf na dodeli Zlatnog globusa nad favoritima “Priča o braku” i “Irac” (iz “Netfliksove” produkcije) munjevitom brzinom vinuo među najozbiljnije kandidate te je juče nominovan u čak 10 kategorija za Oskara.

Radnja filma “1917” odvija se tokom dva sata jednog prolećnog dana pomenute godine. Nemci su se iznenada povukli iza Zigfridove linije (na granici sa Francuskom) ostavljajući za sobom mine i druge zamke. Upravo u tom pejzažu dva glavna junaka, mlada britanska vojnika, poslata su da prenesu poruku preko ničije zemlje do britanskog bataljona koji se sprema da krene za Nemcima, u zabludi da je neprijatelj ranjiv. Ako poruka ne stigne na vreme, 1.600 ljudi može da izgubi život, uključujući i brata jednog od mladića. Mendes je od početka zamislio film kao jedan neprekinuti kadar.

- Hteo sam da publika prolazi svaki korak s njima, da diše s njima, da se ne odvaja od njih. Međutim, nije mi bila ideja da gledaoci razmišljaju o tome šta radi kamera, već da se izgube u priči objasnio je reditelj.

Inspiraciju za priču pronašao je u životu svoga dede.

- Deda Alfred je bio dobrovoljac u ratu. Prijavio se kada je imao 17 godina. Pedeset godina je ćutao o tome, a onda je odlučio da se otvori svojim unucima. Imao sam 10 ili 11 godina i slušao sam ga s uživanjem. Pričao je kako su ga, pošto je bio nizak, slali da prenosi poruke. Nije bio viši od 168, a magla na ničijoj zemlji se dizala i do 180 centimetara, pa se deda nije ni video. Ta slika mi je ostala u glavi i postala je klica ovog filma. Međutim, ovo nije njegova biografija - ističe Mendes.

Alfred Hubert Mendes rođen je 1897. u Trinidadu, u porodici portugalskih kreola. Sa 15 je došao u Englesku u internat i, premda ga je po izbijanju Velikog rata otac zvao da se vrati na Trinidad, Alfred se prijavio u vojsku.

- Iz rata su mu ostale neke navike, poput one da neprestano i dugo pere ruke jer je imao utisak da nikada neće sprati blato iz rovova i biti skroz čist - otkrio je Mendes. Scenario je počeo da piše krajem 2017. Ovo je njegovo osmo ostvarenje, ali prvi film koji potpisuje i kao scenarista. Posle “Američke lepote” snimio je još dva naslova ovenčana Oskarima - “Put bez povratka” i “Revolucionarni put”, potom dva nastavka sa Džejmsom Bondom - “Skajfol” i “Spektru”, a onda napravio godinu dana pauze od kamera tokom koje je režirao dva komada. Da nije bilo pozorišta, ne bi bilo ni filma ovakve ambicije i razmera kakav je “1917”, priznao je.

Nema pogrešnog trenutka da se ispriča priča o čoveku u ratu, smatra Mendes.

- Prvi svetski rat je promenio svet, promenio je kartu Evrope. Bio je to prvi moderan rat: počeo je sa konjima i taljigama, a završio se sa tenkovima, mitraljezima i oruž

jem za masovno uništenje. To je rat koji je odneo najviše žrtava i doveo do II svetskog rata, a postoji opasnost da će biti zaboravljen i nestati u maglama vremena. Osećao sam da je delom moja dužnost da ispričam jednu ratnu priču, bez želje da držim lekcije. Oni sa nostalgičnim vizijama gledaju na svetske ratove kao na trijumfe a to su, zapravo, bile tragedije. I ne morate da znate ništa o Velikom ratu da biste gledali ovaj film, dovoljno je da pratite dvojicu mladića koji pokušavaju da učine sve što mogu da bi spasli nekoga koga vole. Ovaj film je vanvremenski i vanžanrovski - ocenio je Mendes.

Deda koscenaristkinje Kristi Vilson-kerns nije bio u Velikom ratu, ali joj je dao jedan savet:

- Rekao mi je da je razumevanje istorije jedini način da izbegnemo katastrofe u budućnosti. Prvi svetski rat bio je najgluplja stvar koju je čovečanstvo sebi moglo da uradi. I, premda su bili često u zabludi, ti ljudi su se borili za slobodnu i ujedinjenu Evropu. Ta ideja je opet ugrožena, zbog čistog ludila, budalaština i političkih poena. Mir je tako tanana stvar i ja se molim da ne dođe opet do istog ishoda - poručuje Kristi.

Kada je dobio Zlatni globus za režiju i najbolju dramu, Mendes je sa pozornice poručio auditorijumu: “Idite, pogledajte film.” To je za njega i najvažniji smisao nagrada.

- Nadam se da će ga ova nagrada i druge, potencijalne preporučiti publici da ga pogleda u bioskopima. Danas je neizmerno teško napraviti ovakav film. Borite se sa superherojima, franšizama i crtaćima i ako snimite film bez zvezda u glavnim ulogama, sa ratnom temom, morate da uzmete sve što vam se nudi, čak i nagrade, kao način da promovišete film - izjavio je reditelj. Iako se u sporednim ulogama pojavljuju zvezde poput Kolina Ferta, Benedikta Kamberbača, Ričarda Madena, Marka Stronga i Endrua Skota, glavni glumci su malo poznati Din-čarls Čepmen (Igra prestola) i Džordž Makej (Kapetan fantastični). Direktor fotografije je Rodžer Dikins (“Blejd raner 2049”, “Sikario”, “Nema zemlje za starce”).