Ličnosti, filmovi, izjave i trendovi koji su obeležili 2019.
Filmska godina za nama nastavila je trend iz prethodnih: dominacija franšiza (čak 58), odnosno nastavaka, prethodnika ili novih verzija već viđenih priča, sve manje kvalitetnih karakternih drama sa zapletima koji ne vređaju inteligenciju i sve veća uplete
Adam Drajver
Ovo je definitivno bila njegova godina. Počelo je još prošlog januara i sjajnim prijemom filma “The Report” na Sandens festivalu, u kojem Drajver igra zaposlenog u američkom Senatu koji istražuje programe mučenja koje sprovodi CIA nad zatvorenicima posle 11. septembra. Odmah posle premijere “Priče o braku” u Veneciji, nametnuo se kao jedan od glavnih favorita za Oskara. Na scenu se probio kao dečko Line Danam u “Devojkama”, a planetarnu slavu doneo mu je lik Kajla Rena u “Ratovima zvezda”, čiji se poslednji deo trilogije upravo daje u bioskopima.
Podmlađeni Paćino i De Niro
Martin Skorseze napravio je mini-revoluciju digitalnim vraćanjem kazaljke unazad i veštačkim podmlađivanjem glavnih glumaca u svom filmu “Irac” (The Irishman). Priča o plaćenom ubici Edu Širanu (Robert De Niro) i njegovoj mogućoj umešanosti u nestanak Džimija Hofe (Al Paćino) proteže se na nekoliko decenija, a umesto da angažuje mlađe glumce, Skorseze je odlučio da podmladi “originale”.
Reditelji protiv blokbastera
Čak i kada ne misle sve najbolje o Holivudu, oni koji rade u filmskoj industriji retko javno pričaju o tome. No, Martin Skorseze je prošle godine otvorio Pandorinu kutiju u autorskom tekstu za “Njujork tajms”. Ocenio je da su filmovi o superherojima ekvivalent vožnji u luna-parku bez individualnog umetničkog izraza ili humanosti prave kinematografije.
“Netfliks” kontroverza #1
Posledica gorepomenutog trenda da je u Holivudu sve manje mesta za kvalitetne autorske filmove jeste sve veća prisutnost “Netfliksa”, “Amazona”, “Epla” i ostalih striming platformi u društvu filmske elite. Dok se jedni bune da im tu nikako nije mesto, jer je njihova glavna delatnost da obezbeđuju gledanje sadržaja na malim ekranima (TV, kompjuter, tablet, telefon) te su prirodni neprijatelji bioskopa, drugi ih brane jer ipak doprinose proizvodnji kvalitetnih filmskih ostvarenja.
Dženifer Lopez
Kraljica romantičnih komedija i muzička superzvezda konačno je ove godine shvaćena ozbiljno u filmskim krugovima zahvaljujući ulozi striptizete u triler dramediji “Prevarantkinje sa Volstrita” (Hustlers) Loren Skafarije. Veliki korak za nekoga čija je karijera sjajno počela u filmovima Olivera Stouna i Stivena Soderberga da bi skrenula na stranputicu sa koje je delovalo kao da nema povratka.
“Netfliks” kontroverza #2
Dok se filmofili polako navikavaju na činjenicu da će neke od najboljih filmova nastalih ovih godina moći da vide samo kod kuće, jer im je ukinut bioskopski životni vek, nova probna opcija koju je “Netfliks” pokrenuo pre nekoliko meseci izazvala je cunami zgražavanja. Radi se o mogućnosti da pretplatnici sami biraju brzinu kojom će gledati neko ostvarenje, bez gubitka kvaliteta tona.
“Netfliks” odranije već ima opciju “preskoči najavnu špicu”, a poznat je po tome da čim krene odjavna špica, novi naslovi i preporuke sami iskaču. Ova vizija budućnosti u kojoj se filmovi otimaju iz ruku svojih stvaralaca i kreativnog tima izazvao je bes reditelja. Džad Apatau je apelovao: “Nemojte me terati da zovem svakog živog reditelja i kreatora serije na svetu da se bori protiv vas. Pobediću, ali će mi oduzeti mnogo vremena. Ne zaj...vajte se sa našim tajmingom. Dajemo vam lepe stvari. Ostavite ih onako kako su zamišljene da se gledaju”.
Fibi Voler Bridž
Britanska scenaristkinja, glumica i zvezda humorističke hit serije “Fleabag” postala je druga žena u istoriji koja će biti potpisana kao scenarista jednog filma o Džejmsu Bondu. Iako kaže da njen pol nije razlog zašto je angažovana, priča se da će najnoviji Bond biti daleko manje mačo šovinista od svih prethodnih, a daleko više osvešćeno biće koje živi u ovom trenutku društvenih promena.
“Džoker” je preživeo. Kao i svi oni koji su ga gledali
Uprkos odličnim kritikama i osvajanju Zlatnog lava u Veneciji, film “Džoker” Toda Hejnsa sa Hoakinom Finiksom nije imao nimalo sjajan doček u domovini. U američkoj javnosti se pred premijeru stvorila takva tenzija da se samo čekalo na neki novi izliv smrtonosne histerije. Dušebrižnici su, naime, strahovali da bi glorifikovanje nasilja u filmu (pre nego što je isti bilo ko pogledao) moglo da izazove novi haos u američkim bioskopima, ako ne i novu masovnu pucnjavu. Publici je zabranjeno da u bioskope dolazi maskirana u Džokera, a policajci su obezbeđivali tržne centre sa sinepleksima. A onda, kada se prašina slegla i sve prošlo bez incidenta, ispostavilo se da je ključni trenutak filma onaj kada Hoakin Finiks pobedonosno igra niz stepenice u Bruklinu. Za mnoge je ta scena definisala filmsku 2019.
Polanski – od uspona do pada
Ova godina bila je veoma burna za kontroverznog poljskog reditelja Romana Polanskog (86). Prvo je izazvao mini-skandal na otvaranju Venecijanskog festivala: njegov najnoviji film, “Optužujem” (J’accuse), o aferi Drajfus, uvršten je u glavni takmičarski program pa je predsednica žirija Lukresija Martel povela debatu da li možete odvojiti delo od autora. Na kraju je film nagrađen gran-prijem, nagradom drugom po značaju, i izgledalo je kao da je javnost za dlaku postala naklonjenija Polanskom. Međutim, pred francusku premijeru filma, fotografkinja Valentin Monije rekla je da ju je Roman pretukao i silovao u Švajcarskoj 1975. kada joj je bilo 18 godina.
Polanski, koji je pobegao iz SAD pošto je priznao silovanje 13-gdoišnje Samante Gejmer 1978, rekao je da mediji sada pokušavaju da ga pretvore u čudovište i novu optužbu nazvao aspurdnom.
Fenomen “Parazita”
Jedan južnokorejski film opasno se umešao u borbu za vodeće američke filmske nagrade. Od kada je ovaj nesvakidašnji triler Bong Đun Hoa osvojio Zlatnu palmu u Kanu, ne prestaje da oduševljava kritiku i filmadžije. Američka filmska akademija nominovala ga je u kategoriji Međunarodni film, nominovan je i za najbolji film godine, a Bong za najbolju režiju, između ostalog. Slično se dogodilo Alfonsu Kuaronu sa “Romom” i još pojedinim stranim filmovima u istoriji dodele Oskara (Život je lep, Krici i šaputanja, Velika iluzija, Poštar, Skriveni tigar pritajeni zmaj, Vavilon, Ljubav). Međutim, nijedan “stranac” još nije odneo pobedu u najvažnijoj kategoriji.
=D $DDPD 'RDMYERD EIOD i]u]ewnr uvseģnd Jrdind
je od njega naručio te “poslove”, kao ni kolika mu je suma isplaćena za zločinačke poduhvate.
Upravo zbog toga ostaje samo da se nagađa identitet osoba koje su naručile likvidacije. Ono što je verovatno je da iz jednog centra moći nisu naručene sve te egzekucije,
ali nije nemoguće da je Der iznad sebe imao osobu - organizatora koji je sklapao te “aranžmane” a da je on bio samo puki izvršilac, ubica koji je u metu trebalo da ispali smrtonosne hice. Der je tog posrednika, organizatora likvidacija, mnogo moćnijeg u kriminalnom svetu, i sa mnogo boljim vezama ne samo u Srbiji, već širom Balkana, upoznao dok je robijao u zatvoru u Sremskoj Mitrovici, gde je ležao zbog ubistva Branislava Jelačića, ili neposredno po izlasku iz kazamata.
U prilog toj pretpostavci idu saznanja istražitelja u zemljama gde je likvidirao žrtve, za koje je utvrđeno da nisu imale zajedničkog neprijatelja. Naime, Nebojša Marković nije imao veza sa švercom kokaina, dok se sumnja da je Serdarušić izgubio glavu posle zaplene 100 kilograma ove droge, koju je oduzela hrvatska policija. Naređenje za Stojkovićevu likvidaciju, koju Der nije uspešno realizovao, po svemu sudeći je došlo iz Crne Gore, gde je vođa “rakovičana” ima brojne rođake i poslovne saradnike, ali i neprijatelje.
Der je uhapšen u Pragu, početkom marta prošle godine, u hotelu “Amadeus”, izručen je Mađarskoj.
Ubijeni Marković nije imao veza sa švercom kokaina, dok se sumnja da je Serdarušić izgubio glavu posle zaplene 100 kilograma ove droge JE PUCAO U NEBOJŠU MARKOVIĆA UBICA KOLICA ZA DOK JE IZ AUTOMOBILA VADIO DETE, PA POBEGAO SA SAUČESNIKOM