PUTINOVA NOVA ROKADA?
Premijer Rusije Dmitrij Medvedev podneo je juče ostavku i raspustio vladu nakon što je predsednik Vladimir Putin najavio ustavne izmene koje bi oslabile njegovog naslednika.
Putin se zahvalio Medvedevu na dosadašnjem radu i predložio Mihaila Mišustina, šefa Federalne poreske službe, za novog šefa vlade. Pre nego što je najavljeno raspuštanje kabineta, premijer i šef države održali su radni sastanak na kome su razgovarali o „inicijativama“koje je ruski predsednik izneo tokom govora o „stanju nacije“pred Saveznom skupštinom.
Putin je u svom obraćanju pozvao na referendum o amandmanima ustava i predložio da državna Duma ima ovlašćenje da predlaže premijera, zamenike premijera i ministre, a da predsednik ima obavezu da imenuje predložene kandidate. Govoreći o Putinovom govoru, Medvedev je rekao da je predsednik najavio „fundamentalne promene ruskog ustava“koje će „poremetiti ravnotežu snaga u celosti“.
Nakon formiranja nove vlade, očekuje se da će Medvedev preuzeti novoosnovanu funkciju zamenika predsedavajućeg Saveta bezbednost Rusije. Medvedev je navodno prihvatio Putinov predlog da preuzme novu funkciju.
- Uvešću funkciju zamenika šefa Saveta bezbednosti. Kao što je poznato, predsednik Rusije je šef Saveta bezbednosti. Dmitrij je uvek delio ove probleme i zamolio sam ga da ubuduće rešava takva pitanja - rekao je ruski lider.
Svoj predlog da državna Duma ima ovlašćenje da predlaže premijera, zamenike premijera i ministre, a da predsednik ima pravnu obavezu da imenuje predložene kandidate, Putin je predstavio kao značajnu promenu ruskog ustava. On je pozvao na održavanje prvog nacionalnog referenduma is 1993. godine da ih potvrdi.
Ostavkom koja utire put za najveći politički potres u Rusiji u poslednjih deset godina, Medvedev je dodatno rasplamsao sumnje koje su se pojavile odmah nakon
Putinovog govora - predsednik Rusije nema nameru da odstupi sa vlasti nakon 2024. Time što je delegirao predsedničku moć na parlament, premijera i Državni savet, Putin je maltene potvrdio dugogodišnje spekulacije da će nakon isteka mandata drugi put postati premijer ili predvoditi reformisano Državno veće.
Ostavka Medvedeva, pre nego što bude održan predloženi referendum, omogućava Putinu da sam imenuje premijera, a time i da potencijalno signalizira koga vidi kao svog naslednika na tada već protokolarnoj funkciji predsednika. Putin je na čelu Rusije još od 2000. godine, što ga čini najdugovečnijim ruskim liderom još od Staljina. Pitanje šta planira da uradi posle 2024. godine kada mu ističe poslednji ustavom dozvoljeni mandat već neko vreme je najvažnije političko pitanje u zemlji, a i šire.
PUTIN NAMERAVA DA DELEGIRA PREDSEDNIČKU MOĆ PARLAMENTU, PREMIJERU I DRŽAVNOM SAVETU
Jedna od opcija je da Putin ponovo postane premijer, kao i 2008. godine kada je prvi put morao da prekine niz od dva vezana mandata. Mnogi analitičari su odbacivali ovaj scenario upravo zbog toga što se Putin i prošlog puta nerado zadovoljio drugom najmoćnijom funkcijom u zemlji. Promene ustava koje je najavio rešavaju ovaj problem. Predsednička
funkcija postala bi protokolarna dok bi stvarna moć, na kakvu je Putin i navikao, ležala u rukama premijera. Još jedna od hipotetičkih mogućnosti, koju je takođe Putin potvrdio, bila je uzdizanje savetodavnog tela - Državnog saveta. Putin bi čak i na čelu Saveta nakon promene ustava imao više moći od narednog predsednika.