SRBIJA SE GUŠI, A MINISTAR SE PRAVI DA NIJE NIŠTA KRIV
Situacija s aerozagađenjem u Srbiji sada pomalo podseća na scenario filma “Dani mrmota” - iz dana u dan, maltene, sve je isto. Srpski gradovi su najzagađeniji u Evropi, stručnjaci upozoravaju da su štetne čestice u vazduhu opasne po zdravlje, a čovek koji treba da rešava problem, ministar ekologije Goran Trivan ne čini praktično ništa.
Ministar za zaštitu životne sredine Goran Trivan rekao je da je resorno ministarstvo „uradilo i da radi sve što je u njegovoj nadležnosti da se taj problem reši”, a da on ne može on da obavlja posao koji je u nadležnosti lokalnih samouprava. Sudeći po njegovim izjavama, i Trivan i ministarstvo na čijem je čelu od juna 2017. godine svesni su koliko je zagađenje vazduha kompleksan problem koji postoji već duži niz godina, ali nisu baš sasvim svesni da je to problem koji je u njihovoj nadležnosti.
- Problem nije od juče, traje duže od deset godina. To znači da se dugo borimo s problemima zagađenja koji nam dolaze pre svega iz termoenergetskih kapaciteta, iz kapaciteta za grejanje gradova i saobraćaja koji se poslednjih godina povećava - naveo je Trivan.
Kaže da se u gradovima, naročito u Beogradu, svake godine gasi određeni broj kotlarnica, te se na taj način smanjuje broj zagađivača, ali ukazuje da se na drugoj strani zbog reindustralizacije i povećanja broja motornih vozila opet izjednačava količina zagađenja.
- Dakle, vazduh nam s vremena na vreme jeste veoma zagađen i dužni smo da se bavimo time, ali imamo svest o tome da to nije od juče i da ambijent u kome živimo jeste takav i da smo i mi sami, pre svega, zagađivači naše životne sredine i vazduha - rekao je Trivan.
No, imajući u vidu da problem postoji već više od deceniju, postavlja se pitanje - šta su nadležni uradili da ga saniraju? Pa, praktično ništa. Osim što je novac namenjen za zaštitu životne sredine (oko 500 miliona evra) trošen nenamenski, o čemu je “Blic” pisao u jučerašnjem broju, a ministar Trivan krivicu svaljivao na opštine i gradove, nijedna konkretna mera nije donesena.
Prema Trivanovim rečima,
“ministarstvo apsolutno radi svoj posao”.
- Krajem prošle godine ministarstvo je poslalo pismo lokalnim samoupravama da nas obaveste o tome šta su preduzeli kada je u pitanju zagađivanje vazduha. Bilo je potrebno da nas obaveste da li su u skladu sa zakonom izradili planove kvaliteta vazduha koji zapravo predstavljaju mere koje svaka opština mora da preduzme u situacijama kada postoji opasnost od zagađenja vazduha ili kada je vazduh zagađen - objasnio je Trivan.
Kaže da je od 145 kontaktiranih lokalnih samouprava, 66 odgovorilo, a od tog broja samo 29 je reklo da poseduje planove kvaliteta vazduha, 21 je rekla da nema nameru da takve planove izrađuje, a 16 da je u fazi izrade ili da će izvršiti merenja koja su neophodna da bi se ti planovi dogodili.
- Tim odzivom govorimo koliko zapravo ljudi još ne shvataju koliko je važno pitanje vazduha o kome već govorimo. Međutim, može se postaviti i pitanje: “Ako je svih godina bilo ovako, zašto je sada odjednom tolika
Krajem prošle godine Ministarstvo je poslalo pismo lokalnim samoupravama da nas obaveste o tome šta su preduzeli kada je u pitanju aerozagađenje. Bilo je potrebno da nas obaveste da li su izradili planove, kaže Trivan
važnost pridata vazduhu?” Pridata je zato što je u našem društvu svest o značaju životne sredine porasla - smatra Trivan.
NAJVEĆI ZAGAĐIVAČI
U publikaciji pod nazivom “Investicije u zaštitu životne sredine: društveni i fiskalni prioritet” koju je 2018. godine uradio Fiskalni savet podvučeno je da ubedljivo najveću odgovornost za loš kvalitet vazduha u Srbiji snose sektori energetike, industrije i saobraćaja - a među najvećim zagađivačima su preduzeća u državnom vlasništvu. Neophodno je, takođe, smanjiti zagađivanje vazduha iz gradskih toplana, posebno onih koje kao gorivo koriste ugalj i mazut.
- Država snosi veliki deo odgovornosti jer još uvek nije uspostavila potpuno funkcionalan sistem za praćenje, kontrolu i sprečavanje zagađivanja vazduha. Da u Srbiji manjka strateške opredeljenosti ka čistom vazduhu potvrđuje i činjenica da u obilju raznoraznih strateških dokumenata još uvek nedostaje nacionalna strategija
zaštite vazduha - smatraju u Fiskalnom savetu.
Situacija s aerozagađenjem posebno je alarmantna tokom grejne sezone budući da su izmerene koncentracije suspendovanih čestica ponekad i deset puta veće od dozvoljenih.
- Prekoračenja dnevnih graničnih vrednosti u Valjevu, Užicu, Sremskoj Mitrovici, Beogradu i Smederevu traju gotovo kontinuirano između tri i šest meseci godišnje, a toleriše se samo do 35 dana godišnje - upozorili su iz Fiskalnog saveta.
Opasno visoke koncentracije azotdioksida su najveći problem u Beogradu zbog intenzivnog drumskog saobraćaja i blizine velikih termoenergetskih postrojenja u Obrenovcu.
KO JE NADLEŽAN Sprovođenje mera za poboljšanje kvaliteta vazduha je u nadležnosti više
ministarstava, ali koordinacija njihovih planova i aktivnosti i nije baš na dovoljnom nivou. Vodeću ulogu kada je kvalitet vazduha u pitanju ima Ministarstvo za zaštitu životne sredine.
- No, dostizanje zahteva kvaliteta vazduha već ugrađenih u domaće zakonodavstvo i novih obaveza koje će proizaći tokom pregovora o članstvu u EU suštinski zavisi od mogućnosti za smanjenje emisija zagađujućih supstanci u vazduh iz različitih izvora. Na tom operativnom nivou, važnu ulogu imaju i druga ministarstva, naročito Ministarstvo rudarstva i energetike objasnili su iz Fiskalnog saveta.