Milov zakon nas je ujedinio, duhovno restartovao

Kaže: „Oni što su se gledali preko nišana zbog politike sad su zajedno.“Dodaje: „Izmirila su se zavađena braća.“Ali ono što dokazuje da ima nade, da nisu sve vrednosti izgubljene jesu slike „đeda i unuka koji zajedno nose slavsku ikonu u litiji“.

Ko su ljudi u litijama koje skoro dva meseca u temeljima potresaju Crnu Goru i koji su, iako litije nisu politički orijentisane, doveli do gubitka kontrole višedecenijskog i jednog od najdugovečnijih režima ne samo na ovim prostorima? Za Evropu litije su fenomen u današnje vreme jer se posmatraju i kao “događanje vere”, a ne samo jednog naroda. Koje su priče tih ljudi koji koračaju sa ikonama i barjacima, a na koje niko nije imun? Zbog čega ne odustaju iako im je ugrožena egzistencija, posao... ni po teškom kijametu? Starci, invalidi, trudnice, zdravi, deca. Svi oni su u litijama.

UPALJENA BAKLJA

Jedan od njih je Vladimir Šćekić. Ima 29 godina, Beranac. Od mnoštva divnih ljudi izdvojili smo ga za našu prvu priču. Jer on je i dokaz da nade ima. On je kamerman i fotograf amater, čije su fotografije litija obišle svet. Upravo takva jedna fotografija bila je prva koju su pustili svi domaći, ali i svetski mediji. Zahvaljujući njemu i toj slici bilo je jasno da će se u Crnoj Gori dogoditi nešto krupno. Bila je to fotka blokade magistrale kod Berana u danu kada je sporni zakon kojim se nastoji oduzeti imovina i svetinje SPC stigao u Skupštinu u Podgorici. On nam priča svoju priču:

- Sve je tada i počelo. Znali smo da moramo dati do znanja da smo protiv tog zakona. Nedeljama se kod nas u Beranama većalo i iščekivali smo. Tog dana jedni kažu “ajmo za Podgoricu”, drugi “ajmo u svojim gradovima da pokažemo nezadovoljstvo”. Ali jasno je bilo, moramo poručiti da će ovaj zakon doneti štetu svima, ma koje vere i nacionalnosti bili – počinje priču Vladimir, čiji snimci svakog navode na komentar i emociju.

Opisujući prvi dan, kaže da je jedan deo naroda ostao u Beranama. Izašli su na ulicu i u roku od pet minuta je blokirana saobraćajnica.

- Ja koji pratim i fine i ružne stvari u našem gradu izleteo sam sa fotoaparatom. Bilo je dvadesetak ljudi i za samo nekoliko minuta već hiljada. Bila je to prva blokada u Crnoj Gori. E, u tom trenutku se upalila baklja u celoj Crnoj Gori. Ta moja fotka blokade je obišla svet. Naša blokada koja nije probijena ceo dan do sutra oko tri ujutro. Bilo je policije... Sveštenici su nam rekli da se povučemo... – priča Vladimir.

OSEĆAJ ZEBNJE

A onda je zakon tokom noći usvojen i počele su prve litije.

- Bilo je sve samoinicijativno na nivou gradova. Čak tu prvu našu litiju sam propustio, imao sam privatne obaveze. I krenulo je. Niko u početku nije verovao u šta će se pretvoriti. Nije bilo političara, što je za one koji su bili sumnjičavi, ko stoji, šta, kako - dokaz. To smo mi! Mi koji ne damo! Sada izlazi ceo naš grad, Berane – u dahu nam prenosi mladi fotograf.

Kaže iskreno, nije verovao da će režim usvojiti zakon. Mislio je da je to ipak politički trik testiranja srpskog naroda da bi se “videlo stanje”.

- A onda se dogodilo. Zabrinuo

sam se... Imam malo dete godinu i po dana, koje sam i krstio u našem manastiru Đurđevi Stupovi. Mi smo godinama slušali plasirane priče, ali ja sam ostao ovde da živim i borim se. Prvi osećaj zebnje, šta će uopšte biti sa nama Srbima ovde i s našom crkvom nestao je sa tom prvom litijom. Nestao - kada se narod ujedinio. Danas sam siguran da najveći neprijatelj Srba posle Tita jeste Milo Đukanović. Kod nas u šali kažu ”Milo najveći ujedinitelj”. Mi smo se kao narod ovde u Crnoj Gori obnovili, restartovali duhovno. Mi možemo samo napred – poručuje Vladimir.

Kaže nam “krećem se među ljudima”... Glavni stav je “ako sad dozvolimo da nam uzme hramove, sutra će reći ovo nisu vaše kuće i grobovi, ovo je sve naše”...

- Ako nam crkve uzme, onda nam je sve uzeo! Prošlo mu je kada nam je oduzimao jezik, prošlo mu je kada je priznao Kosovo, prošlo mu je kada nije ni pitao za NATO. Ali da smo i veru otćutali, bolje da nas nema! Njegoševa Crna Gora se probudila i vratila svojim korenima. To je sasvim suprotno od onoga što je Đukanović očekivao – ističe ovaj mladić.

ŽIVOT UZ MANASTIR

A njegovi Šćekići su tu uz manastir Đurđevi Stupovi generacijama rasli.

- Moj đed je živeo uz manastir i sagradio kuću i sa monasima provodio dan. Otac mi se tu rodio i on tako isto. I ja sam se tu rodio i rastao... Imali smo veronauku, radionice sa monasima. Imao sam dara za slikanje, slikao, ali i pravio sveće za potrebe manastira... Bukvalno i svi moji drugovi iz naselja, bilo nas oko 50, svi smo mi bili tu oko manastira. Tu smo i radili, pa i teške poslove ako treba. Nisu nas zanimali ni grad ni provodi. Celo detinjstvo proveli smo uz naš manastir... I sad nama neko nešto da priča čiji je, a generacije naših porodica uz manastir živele. Išli smo i na poklonička putovanja sa monasima i tako sam i počeo da fotografišem – priča Vladimir.

Danas svoju porodicu izdržava fotografijama i snimcima sa svadbi i raznih veselja.

- Prijatelj i kolega Mileta Vukićević, mi smo tim. Živimo, izdržavamo porodice od toga. Ali litije su nešto drugo, to radimo bez interesa. To je iz srca. Nama u Beranama je nedelja glavni dan, tada dolaze ljudi sa svih strana, pešače po 50 kilometara. Nas dvojica sve dobro isplaniramo i pokrijemo celu teritoriju. Jednom su mi blokirali i telefon, pa nisam mogao da pošaljem fotke. Pa stari ljudi su otvorili Fejsbuk i uveče prate šta smo izbacili od

Šćekićeva fotografija blokade puta u Beranama posle usvajanja zakona obišla je svet

fotki i snimaka - pomalo zastaje dok govori.

NAJJAČI UTISAK

Kakav je osećaj kada vidi svoju fotku na internetu?

- Ljudi me sretnu na ulici, kažu mi “obradovao si nas, radite dobru stvar”... Ponosan sam. Kako god se završilo ostavili smo trag i nas dvojica smo bili uz svoj narod – naglašava Vladimir.

A najjači utisak sa litija? - Ima slučajeva da su se zavađena braća izmirila! Ljudi koji su se gledali preko nišana zbog politike, sada nose istu ikonu... Takođe, kada gledam đeda i unuka koji nose zajedno slavsku ikonu - kaže Vladimir.

Berane je celo u litijama. Naš sagovornik Vladimir Šćekić kaže da je dokaz za to i poseta predsednika Crne Gore Mila Đukanovića kada je obišao opštinski odbor DPS-A.

- Niko ga nije sačekao... Tri kamermana i jedan čovek koji se rukovao...