RAZGOVARAJTE SA DECOM I DELITE KUĆNE POSLOVE
„Mladi i roditelji prevoze se istim čamcem do druge obale. Za roditelje to je obala na kojoj treba da ostave odraslo, odgovorno, sigurno i samosvesno mlado biće. Za mlade ista obala je puna neizvesnosti, nepoznatog i straha kako će dalje, ali i izazova da mogu i žele drugačije. Sa obe strane javljaju se pitanja: Da li će moći? Šta dalje sam?“(Najman A., 2001)
ADOLESCENCIJA SE POMATRA kao prelazni životni period između detinjstva i odraslog životnog doba. Karakterišu je brze fizičke, psihološke i sociokulturološke promene, koje adolescent savladavaju u cilju uspostavljanja sopstvenog identiteta i autonomije. U tom periodu dolazi do promene u strukturi porodica, adolescenti teže nezavisnosti u odnosu sa roditeljima i okreću se vršnjacima kao novoj referentnoj grupi u kojoj se traži doživljaj pripadnosti, bliskosti, razumevanja i sigurnosti. Adolescenti teže da budu nezavisniji, što podrazumeva samostalno donošenje odluka, njihovo sprovođenje u delo, ali i preuzimanje odgovornosti za iste. Promene na socijalnom planu, preraspodela uloga u porodici i potreba za pripadanjem vršnjačkim grupama često podrazumevaju i promene stila životnih navika koje sa sobom nose različite štetne i rizične oblike ponašanja.
Veoma je važno da u situacijama koje zahtevaju pojačanu kolektivnu odgovornost porodično funkcionisanje bude što skladnije, kako bi društvo moglo odgovorno da se izbori sa svim spoljašnjim stresorima i faktorima rizika. Mogućnosti brzog širenja infektivne bolesti izazvane novim oblikom virusa Korona predstavlja situaciju koja će biti veliki izazov za porodice sa adolescentima.
Na prvom mestu je veoma važno da roditelji razgovaraju sa svojim adolescentima kako bi im pojasnili stepen ozbiljnosti, kao i kolektivne i lične odgovornosti u ovoj situaciji. Razgovor, pojačana kohezija i podela odgovornosti u porodici umnogome može smanjiti rizik od različitih negativnih psiholoških i ponašajnih odgovora na stres koji se susreću u ovakvim situacijama. Kako kod adolescenata tako i kod roditelja najučestalije se javljaju poremećaji sna, napetost, promene raspoloženja, strepnja, smanjen doživljaj bezbednosti, ljutnja, kao i pojačani strah od bolesti.
Rizični oblici ponašanja po zdravlje kao što su pojačano konzumiranje alkohola, duvana, socijalna izolacija, konflikti u porodici i agresivnost dovode kako do slabljenja imunog sistema tako i do nemogućnosti da se psihološki savladaju pojačani zahtevi sredine u kriznoj situaciji. Prihvatanje brige i nesigurnosti vezano za tok dešavanja i ishod treba uvažiti, podelite medicinsko znanje koje je sa zvaničnih izvora i napravite plan stila zdravih životnih navika u narednim danima koje će omogućiti redukciju stresa i unaprediti i psihičko i telesno zdravlje.