Budimo ljudi

Ovaj komentar je za one koji uvek sve znaju. Uvek pronađu grešku i, što je mučnije, teško vide pozitivno, plemenitost, lepo. Grupa učiteljica, profesora, danima nije spavala. Oni su možda posle zdravstvenih radnika prvi koji su se našli u karantinu. Pre svih nas. Samo što oni nisu ni išli kući. Radili su u učionicama. Po prvi put su se našli pred kamerama. Po prvi put predaju svim klincima u Srbiji. Po prvi put nema dorade... Korona je tresnula Srbiju, baš kao i sve druge, iznenadila. Ipak, sve je pripremljeno za tri, četiri dana.

I potkrala se jedna greška. Eto! Na sve predmete osnovne i srednje škole i svih razreda. Naši susedi u Hrvatskoj uspeli su da naprave nastavu samo od prvog do četvrtog razreda.

Ali, deo naših sugrađana od svega je šerovao, tvitovao - učiteljicu. Ahahah, ne zna da je najveći jednocifreni broj 9. A ne 10, kao što je pisalo na ekranu. Nije ni bitno što je ona sama odmah tehničku grešku ispravila, jer ovo nije priča o njoj i njenom znanju, koje nesumnjivo ima. Ovo je priča o onima koji uvek sve znaju i uvek prvo vide grešku drugih.

Ima i onih koji pobrojavaju koliko ih je strefilo vanrednih stanja, ali ne običnih, već koja su im nametnuta. Izjednačavaju sadašnje sa političkim u vreme režima Slobodana Miloševića. Baš, baš promišljena paralela.

Bilo je u Srbiji, decenijama unazad, mnogo razloga zbog kojih se donese odluka da se plemenitost ograniči na svoj mikrosvet. Ima i razloga za zavodljivu površnost. Ali hajde, dok traje izolacija, dok korona u svetu puni stranice čitulja, da se i mi svi potrudimo baš kao učiteljica. A kada se sve završi, hvatajte greške, pa ako vam je volja, više drugih nego svoje. Ali do tada, imajmo na umu tako jednostavnu, ali vanremensku poruku patrijarha Pavla sa kojom je život mnogo lakši: „Budimo ljudi”.

Uvek pronađu grešku, a teško vide pozitivno, plemenitost, lepo. A grupa učiteljica, profesora, danima nije spavala...