Voja Brajović: Ovo je prilika da okrenemo brojeve koje nismo dugo

RAZMIŠLJAM O KOLEGAMA u godinama, onima koji su, uglavnom sami. I kao kolega i kao predsednik Udruženja dramskih umetnika Srbije želeo bi da kažem, pa ako hoćete u izvesnom smislu i da apelujem, da mlađe kolege koje su u mogućnosti pomognu svojim starijim kolegama. Naravno, poštujući sve propise, vodeći računa o svemu o čemu treba.

Verujem da solidarnosti ima, da je već na delu a nadam se da će je tek biti. Što se mene tiče, trenutno se trudim da budem majstoru pri ruci, majstoru koji popravlha lift u zgradi. Hvala mu!

Predstave su, kao što znate, obustavljene, snimanja odložena.

Prilike su te koje jesu. Tačnije bi bilo reći neprilike. No, to nam ostavlja i mogućnost da sa ukućanima provodimo više vremena. Ruku na srce neretko je to nešto što nam u uobičajenim okolnostima nedostaje.

Ljudi to svakako znaju ali je dobro i podsetiti se koliko je za borbu protiv anaksioznosti - i bilo kakve fizičke bolesti - važno mentalno zdravlje.

A ono se, između ostalog, neguje i poboljšava u komunikaciji. Pre svega iskrenoj. Sa samim sobom, i sa drugima- socijalnoj komunikaciji.

Kontekst u kome smo, znamo, nije pogodan za lične susrete. Ali zato je tu - telefon. Svi znamo da se telefonom slatko može ispričati.

Možda je ovo trenutak da okrenemo brojeve koje nismo dugo. Kad stara prijateljstva dobiju novi sjaj to je nešto što se pamti!

Lično nisam na društvenim mrežama ali verujem da i one ljudima mogu doneti prijatne trenutke. Kažu da se tu mogu naći i razne šale.

A dobre knjige su uvek tu. Od njih čovek uvek ima i lepotu i korist i blagodet...

I da završim kao što sam i počeo, s nadom i željom da će se mlade kolege naći svojim starijim esnafskim prijateljima.

Prilike su te koje jesu. Tačnije bi bilo reći neprilike. No, to nam ostavlja i mogućnost da sa ukućanima provodimo više vremena. Ruku na srce, neretko je to nešto to nam u običajenim okolnostima nedostaje.