UBISTVO NAŠEG SINA JOŠ JE U NEČIJOJ FIOCI
Skoro deceniju bijemo bitku! I nećemo stati dok smo živi da saznamo šta se desilo našem Veliboru - kaže za “Blic” Zoran Vučurović čiji je sin Velibor Vučurović (31), tekstopisac, ubijen hicem u potiljak 27. aprila 2010. godine, oko 21 sat, na novosadskom Bulevaru Jaše Tomića.
Ko je te Lazareve subote ispalio smrtonosni hitac u nadarenog tekstopisca još nije utvrđeno. Metak, koji je najverovatnije ispaljen s terase neke od okolnih zgrada, prethodno je prošao kroz kišobran koji je Vučurović nosio. Do danas nije otkrivena lokacija sa koje je pucano, niti zrno koje ga je ubilo. Njegovo telo našli su prolaznici, a identifikovan je na osnovu ličnih dokumenata, koja je imao kod sebe.
- Ne što je bio moj sin, već je zaista bio dobar momak, pošten, cenjen. Ni mrava nije zgazio. Ko ga je ubio i ne naslućujemo. Ni zašto. Ne sumnjamo ni na koga. Možda bi nam bilo lakše da sumnjamo na nekoga i da upremo prst dodaje neutešni otac.
Zoran i sada, kao što je tvrdio i posle ubistva sina, kaže da Velibor nije ni sa kim bio u sukobu. Ni privatnom, ni poslovnom. Imao je devojku, dugo su bili u vezi, bez ikakvih trzavica. Poslovno, pisao je dobre pesme i prodavao ih skoro zabadava. Upravo zbog taga nije jasno zašto bi neko ubio Velibora, perspektivnog tekstopisca.
Nesrećni otac naglašava da od početka nije bio zadovoljan istragom.
- Posle ubistva nije blokirana ulica niti okolne zgrade, a detaljniji uviđaj je rađen tek kasnije, nakon što je kiša izbrisala skoro sve tragove. U početku istražitelji su se nešto i trudili. Pozivali su neke poznanike mog sina na poligraf ne bi li otkrili nešto. Ali, nije bilo nikakvog pomaka. S vremenom, entuzijazam istražitelja je splasnuo i sve mi se čini da slučaj ubistva mog sina sada čami u nečijoj fioci - konstatuje Zoran. U prilog tome navodi da ga već godinama niko ne obaveštava šta se dešava u istrazi, i da li uopšte neko aktivno radi na njoj. Uprkos toj inertnosti istražnih organa, Zoran nije digao ruke od toga da otkrije identitet zločinca.
- Privatno sam angažovao forenzičara i na osnovu ulazne rane utvrdio iz koje zgrade i otprilike i iz kojeg stana je ispaljen smrtonosni hitac. Saznao sam da u tom bloku zgrada, odakle je, po svemu sudeći pucano na mog sina, žive neki funkcioneri. Da li se u istrazi stalo zbog toga pita neutešni otac.
O svojim saznanjima neutešni Zoran Vučurović je obavestio i tužilaštvo. Dostavio je dokumentaciju nadležnom tužiocu, ali još nema informaciju da je tužilaštvo policiji prosledilo zahtev za prikupljanje potrebnih obaveštenja.
- Sve to mi izgleda kao da znaju ili naslućuju ko je ubio moje dete, ali da iz nekog razloga ćute. Iz kog, ne želim ni da naslućujem. Ako je i neki bahat sin pucao, zašto nije pucao u vazduh, nego je mog sina pogodio ispod uva. I zašto, ako je slučajno pucao, nije se prijavio, izrazio kajanje zbog toga što je uradio. Verujem da je taj koji je povukao obarač i dalje u Novom Sadu, sumnjam da je pobegao - kaže Zoran.
Ponavlja da ni on, ni supruga, ni ćerka Tamara neće odustati od toga da utvrde ko je i zašto ispalio smrtonosni hitac u njihovog Velibora.
- Pisali smo i Ivici Dačiću svojevremeno, a posle toga i Aleksandru Vučiću, gradonačelniku Novog Sada Milošu Vučeviću, direktoru policije Vladimiru Rebiću. Rebićevi saradnici su nas i primili. Govorili su “to nam je prioritet”... Ali ništa od toga što su nam obećali, nije urađeno. Mi i dalje ne znamo ko je ubio Velibora. Vreme je da se neko pokrene i da i dalje ne štiti ubice - kaže otac ubijenog tekstopisca.
Privatno sam angažovao forenzičara i na osnovu ulazne rane utvrdio je iz koje zgrade, i otprilike i iz kojeg stana je ispaljen smrtonosni hitac, otac Zoran Vučurović