JE SITUACIJA POD KONTROLOM

SADASituacija u Nišu je sada mirna, iako je virus još uvek prisutan, kovid bolnice i dalje rade, ali s ogromnim rasterećenjem. Ukinuto je vanredno stanje, a na Nišlijama je sada odgovornost.

- Na svakome od nas je budemo odgovorni. Situacija u bolnicama je pod kontrolom, ponosno mogu da kažem da smo obavili jedan težak posao i radili smo najbolje što smo mogli. Virus je i dalje tu, zato moramo da znamo koliko je važno da toga budemo svesni. Zaštita, maske, fizička distanca, pa i ako nam se dogodi taj drugi talas, verujem da smo naučili važnu lekciju i da smo spremni, ali hajde da ne dozvolimo da se virus vrati - poručuje prof dr Goran Stanojević, pomoćnik direktora KC Niš.

krizom u Nišavskom i Topličkom upravnom okrugu. Na čelu štaba postavljen je ministar Branislav Nedimović, a osim njega uključeni su i epidemiolozi Darija Kisić Tepavčević, Branislav Tiodorović i infektolog Miloš Korać. Počela je borba za Niš.

Ministar Branislav Nedimović u razgovoru za „Blic“kaže da su u tim teškim momentima ljudi u svim zdravstvenim institucijama dobro radili svoj posao.

- Prvi problem koji je postojao je što se nije kvalitetno komuniciralo sa javnošću, pre svega mislim ne samo sa medijima nego i sa Nišlijama, jer nisu znali u svakom trenutku šta se dešava. Druga stvar i najveći problem je što je 200 ljudi iz Gerontološkog centra, kao i iz Doma za stare „Eskulap”, bilo smešteno u Klinički centar. Došli smo u situaciju da imamo svega 70 slobodnih postelja od 970. I to je pretilo da sruši zdravstveni sistem čitavog Niša, a isto tako imali smo skoro napunjene privremene bolnice - priča Nedimović za „Blic“.

Kako ministar objašnjava, trebalo je brzo reorganizovati ceo sistem.

- Ljudi iz zdravstva su dobro radili svoj posao. Mi smo uspeli da za dva ili tri dana umirimo situaciju, a već za 15 dana i da zatvorimo prvu privremenu bolnicu u hali „Čair“. Nakon toga oslobodili smo 400 kreveta, radili smo masovna testiranja, dezinfekciju, reorganizaciju zdravstvenih sistema. Spasli smo i ustanove u Gornjoj Toponici, Trbunju, Kulini. Mislim da su ljudi u Nišu i okolini naučili lekciju, nažalost, na jedan teži način. I za najgori scenario imali smo plan B, ali srećom nismo morali da ga aktiviramo kaže Nedimović.n

TAKO ZA “BLIC” priča Valjevka Gorica Manojlović (32), anestetičar, jedan od devet zdravstvenih radnika iz grada na Kolubari koji su u piku epidemije korone bili prebačeni u klinike u Beogradu kao pomoć prestoničkim kolegama na prvoj liniji fronta.

Pored kolege anestetičara Stefana Stefanovića (26), Gorica je bila jedna od najmlađih kadrova valjevske bolnice koji su se odazvali pozivu Ministarstva zdravlja. Na taj način 14 radnih dana provela je u respiratornom centru Intenzivne nege KBC “Zvezdara”.

- U trenutku kada sam došla na odeljenje, od 20 pacijenata, njih 15 je bilo na respiratorima sa teškom kliničkom slikom, u krajnje ozbiljnom stanju. I zaista je bilo kao na frontu. Vremena za preispitivanje ili strah nema, postoji samo maksimalni fokus na sve naučeno tokom školovanja i tokom prakse, da se u svakoj sekundi rada uradi sve šta je potrebno da ljudi nastave da dišu – priča Gorica za “Blic”.

Radni dan joj je trajao četiri sata, nakon čega bi usledila pauza od 24 sata jer, kako objašnjava, pod opremom u kojoj se radilo fizički više nije moguće.

- Već posle 15 minuta zbog skafandera, dve maske, naočara, vizira, kaljača i tri para rukavica počinjete da osećate kako vas sve steže, kreće vrućina, mučnina, glavobolja i otežano kretanje i disanje. Tako je prvog dana, nešto je lakše drugog, a već trećeg ili četvrtog se naviknete na opremu. Sve vreme neophodna je maksimalna koncentracija na pacijente i instrumente. Nekada se, kada naočare zamagle i kada zbog tri para rukavica nemate potpuni osećaj u rukama, dešavalo da nisam sigurna da li ću iz prve ubosti pacijenta ili sebe prilikom vađenja krvi – otkriva anestetičarka.

Ona ističe maksimalnu podršku i saradnju domaćina iz tog dela KBC “Zvezdara”: anestetičara Marije Vidaković i Srđana Ćirića, glavnog tehničara Dušana Jovičića i doktorki Marije Šulev i Dobrile Pejčić. Svi oni pak hvale rad i pomoć kolega iz Valjeva.

- Zaista je odvojenost od porodice bila teška. Ali to je naš posao, za to smo se obučavali. Toliko mnogo puta sam pre operacije razgovarala sa pacijentima, kada su uplašeni vidim da im znači reč ohrabrenja, kada pokušam da ih nasmejem ili samo držim za ruku. Satisfakcija je uvek onaj trenutak kada je čovek skinut sa respiratora i počinje da govori i da se osmehuje – zaključuje naša sagovornica.

Gorica je, inače, po ugovorima na određeno vreme u bolnici u Valjevu angažovana od 2009, a par dana pre odlaska za Beograd je dobila posao za stalno.

Gorica Manojlović jedna je od devet zdravstvenih radnika iz grada na Kolubari koji su u piku epidemije bili prebačeni u klinike u Beogradu

n