KORONA USPORILA PUT KINE KA SVETSKOM BROJU 1

Kina je sve imala isplanirano. Ova 2020. trebalo je da bude prekretnica u kojoj će Kina dostići stopu urbanizacije od 60 odsto, rast BDP preko šest odsto, iskoreniti apsolutno siromaštvo i skoro preći na čistu energiju.

Naizgled nepovezani ciljevi bi, dalje, popravili njen međunarodni imidž i pomogli joj u širenju meke moći. Tako bi Kina jubilarnu 2021. i vek od osnivanja Komunističke partije dočekala kao „umereno prosperitetna“zemlja koju samo korak deli od uloge globalnog lidera. Sve to je godinama pažljivo pripremano. A onda se desila pandemija. Da li je dominacija diva sa Istoka ugrožena i može li korona Kinezima da izmakne tlo pod nogama na korak od svetske pozicije broj 1?

Početkom januara, kada je virus korona iz Kine krenuo na put oko sveta, predviđanja nisu bila dobra - epidemija je „kineski Černobilj“, možda čak i početak kraja komunističkog režima, sa geopolitičkim posledicama koje bi, u vreme rastućih američko-kineskih tenzija, dale nepremostivu prednost Vašingtonu.

Međutim, predviđanja su se praktično preko noći promenila kada je Kina stavila širenje virusa pod kontrolu u trenutku kada su Amerika i Zapadna Evropa postali nova žarišta. Takav preokret u kombinaciji sa posledičnom globalnom recesijom najavio je geopolitički razmeštaj iz koga bi Kina mogla da izađe kao pobednik. Tu jedinstvenu šansu je uvideo i Peking, koji se odmah stavio u poziciju svetskog dobročinitelja i pokrenuo međunarodnu kampanju u kojoj je naglasio neuspehe demokratskog upravljanja i sebe predstavio kao vođu globalnog odgovora na zdravstvenu krizu.

Taman kada se činilo da razvoj situacije ide Kini naruku, tasovi na vagi su se poravnali. Ispostavilo se da svet nije tako spreman da zaboravi da je upravo zataškavanje od kineskog režima u ranim danima pandemije dovelo do toga da se širenje virusa otrgne kontroli, kao i da Zapad, iako zahvalan za pomoć, ipak ne voli kada mu se agresivnom propagandom ističu prednosti jednopartijskog oblika vladavine.

DVA SCENARIJA PRED PEKINGOM

Kako će globalna pozornica izgledati posle korone, rano je predviđati, ali se već sada vidi da su pred Kinom dva scenarija. Prkosno neliberalna sila mogla bi da se, nošena brzim ekonomskim oporavkom, nametne kao lider novog sveta. Ili bi udružene kritike liberalnih demokratija mogle trajno da naruše poverenje u to da je Peking spreman i sposoban za međunarodnu saradnju kakva se zahteva od globalnog lidera.

Ako želi da ostvari prvi scenario, Kini predstoji teška borba - i to na tri fronta. Na prvom mestu će to biti Amerika,

Povezivanje Evrope i Kine oprezno se gradilo godinama i donosi preveliku korist za obe strane da bi bilo olako prekinuto. Međutim, izvesno je da će doći do određenog stepena udaljavanja koji bi išao na štetu Pekinga

NESPORNO JE DA SU AMERIČKA I KINESKA EKONOMIJA POSTALE U TOLIKOJ MERI MEĐUZAVISNE DA JE TAJ ODNOS INSPIRISAO I NOVU KOVANICU - KIMERIKA

na drugom Rusija i na trećem Evropska unija.

Kada se jednom, kao i posle svake krize, podvuče crta, najbolju startnu poziciju imaće onaj kome ostane najviše novca. A sva predviđanja stručnjaka kažu da će to najverovatnije biti Kina.

- Kina će se oporaviti brže od ostalih zemalja iz prostog razloga što se tamo virus prvo pojavio i što je ona, nakon prvobitnog ignorisanja i zataškavanja opasnosti, preduzela oštre mere da ga suzbije. Svakako neće dostići rast BDP od 6,8 odsto koji je pre pandemije očekivala, ali je kineska ekonomija je već uveliko počela da staje na noge - rekao je za „Blic“ugledni profesor Danijel Server sa vašingtonskog univerziteta „Džon Hopkins“.

Pesimističan scenario, koji uključuje nove talase pandemije, odlaže oporavak Kine za 2021. godinu, dok umereno optimističan, kakav se može videti na novim Mmf-ovim projekcijama godišnjeg rasta BDP-A, pokazuje da će on u Kini ove godine iznositi nešto preko jedan odsto.

To je, naravno, mizerno u odnosu na preko šest odsto, koliko je iznosio ranije i na koliko su Kinezi navikli, ali se na projekcijama vidi da je Kina zapravo jedina vodeća ekonomija čiji BDP neće otići u minus. Poređenja radi, Americi se predviđa BDP od - 5,9 odsto.

Ipak, kako za „Blic“ocenjuje predsednik Foruma za strateške studije Instituta društvenih nauka Neven Cvetićanin, situaciju sada ne treba da posmatramo samo kroz države kao glavne entitete, jer je glavno pitanje da li će ova kriza promeniti odnos krupnog kapitala prema Kini i Americi - zemlja koju krupni kapital posle pandemije prepozna kao najpogodniju za ulaganje, dobiće zamah u snazi.

- Ono što vidimo da Kina pokušava, mada je prerano govoriti da li će u tome uspeti, jeste da se predstavi kao šampion multilateralizma. Do sada su to bile SAD, predvodnik koncepta globalne politike koji se zasniva na saradnji i međunarodnim institucijama, ali su se one zbog sopstvenih ekonomskih interesa zatvorile. Može se reći da je globalizacija počela da radi protiv SAD i za Kinu. Naravno, iza svega stoje interesi najkrupnijeg kapitala, koje je pandemija je podelila na nekoliko sekcija. Na primer, na jednoj strani je farmaceutska industrija, na drugoj naftna... - objašnjava Cvetićanin.

Kada se sve to sabere i oduzme, dodaje on, vidimo da će buduću globalnu poziciju Kine odrediti njen odnos sa tri moćne „superceline“.

FRONT BROJ 1 - KINA VS. AMERIKA

Dva meseca od potpisivanja trgovinskog sporazuma, čini se da je pandemija započela novo poglavlje u tenzijama tihih neprijatelja. Već u februaru došlo je do proterivanja medijskih predstavnika sa obe strane, a onda je na red došla igra prebacivanja odgovornosti. Američki predsednik Donald Tramp nije prestajao da virus naziva „kineskim“, dok je kineski ministar spoljnih poslova, potpuno ozbiljan, izjavio da su možda američki vojnici doneli virus u Vuhan. Do nove eskalacije je došlo proteklih nedelja, kada su Tramp i njegovi saradnici počeli da iznose teorije da je virus korona zapravo nastao u vuhanskoj laboratoriji.

Izgleda da je takva retorika uticala i na javno mnjenje u Americi, gde građani imaju sve negativniji stav prema Kini.

Profesor Server smatra da je neprijateljstvo prema Kini u njegovoj zemlji preterano, jer „Peking koji igra po međunarodnim pravilima može biti važan partner“, dok kolumnista „Tajma“i predsednik konsultantske agencije „Eurasia Group“Ijan Bremer ocenjuje za „Blic“da je činjenica da Kina snosi početnu odgovornost za to što se virus otrgao kontroli.

- Vlasti u Kini nisu pomogle ni svom narodu niti međunarodnoj zajednici dok