MUKE SA FRIZURAMA
O frizurama ćerke kazala je:
- Što se tiče kose, samo pomislim kad me pozove i kaže da se ošišala: „Jaoj, živote!“. Ona mi objašnjava, a ja kažem: „Stani! Ne da ne razumem, nego... Videću te!“. Dolazi pred kraj priprema, ulazi u stan, a ja žmurim. Ona kaže: „Ma ajde, šta ti je!“. Rekoh: „Stani malo da dođem sebi, hoću li se onesvestiti kada pogledam?“, a ona kroz osmeh: „Daj, mama, ajde da me vidiš!“. Otvaram oči i totalni šok. Frizura je malo neobična bila, kao i uvek, ali stil neki... Ne mogu ni da opišem. Sve frizure koje je imala super su joj stajale, ali posle dva dana ja joj kaže: „Da te pita mama, lepo ti stoji frizura i to si ti, ali da mi kažeš kako ćeš ti tu frizuricu da održavaš jer imaju linije, izbrijano je. Kako ćeš sledeći put kada se budeš šišala?“. A ona meni: „E, o tome nisam razmišljala“.
izbalansira, sve bude dobro. I ne treba da se dopadneš svima, sto ljudi - sto ćudi. Sve je to normalno i sve je to život.
Naravno, život ne čine samo uspesi, već i neuspesi i neke ne baš lepe stvari. U životu sportista te ne tako lepe stvari su povrede.
- Ivanu kada vidite u suzama na stazi znajte da je povreda vrlo ozbiljna i da je jako bolna. Ona jeste borac i nju i kada boli, ne boli. Ta povreda zadnje lože koja se desila u Berlinu i zbog koje je propustila Svetsko prvenstvo je vrlo nezgodna i bol je žestok.
Majčine suze su zalile sve njene uspehe, povrede i neuspehe.
- Meni suze na oči nateraju i njene medalje, njeno stajanje na postolju, naravno,
kada himna svira, to je onda vrh. Kada je postala svetska prvakinja i kada je zadržavala suze, evo i sada ću ja da krenem, ja je gledam i ona nikako da počne da plače. Onako sve guta knedle, a ja gledam u ekran i kažem: „Pusti suzu. Pusti suzu, dete! Olakšaj sebi“. Tog trenutka je počela da plače, a onda se i mama sa druge strane ekrana isplakala. Suze su uvek tu, i suze radosnice, i suze bola, jednostavno, onako emotivno dosta sve preživljavam.
O tom kobnom mitingu u Berlinu kada je Ivana doživela povredu, Vesna je rekla:
- Jedva smo uspeli da nađemo prenos. Trudili smo se, suprug je tražio po internetu i na kraju uspeo da nađe takmičenje tog trenutka kada Ivana trči taj skok u kojem se povredila. Šta reći? Gledaš, iščekuješ, uspeli smo da nađemo, znamo kada skače, ali ne znamo šta se pre toga dešavalo, pojavljuje se skok i gledaš dete kako ti se povređuje. Svestan si toga da se povređuje i taj momenat kada je sela dole. Haos. Nakon toga pokušavaš da je čuješ, bilo šta da kažeš, ali jednostavno reči ne vrede. Tog trenutka bih je zagrlila, bila pored nje. I to što su njene protivnice
Ivanu kada vidite u suzama onda budite sigurni da je u pitanju ozbiljna povreda. Ona je borac i nju i kada boli - ne boli. Bol u Berlinu je bio žestok
uradile, a sve su joj prišle, fantastično je.
Olimpijske igre u Tokiju su otkazane za 2021, a Ivana će na njima pokušati da dođe do zlata.
- Čekamo zlato u Tokiju i to je to! Spremamo se za to i evo, ja kao mama imam taj osećaj. Opet kažem, nikada ne prognoziram, ali možda u sebi osetim, međutim to je moje. Ali volela bih da uzmemo to zlato i da završimo onako atletiku, odnosno da zaokružimo da smo uzeli sva zlata na svim takmičenjima. Stigne je umor i sve, ali kada pogledate da je 20 godina na stazi i da malo dolazi do zamora, što je normalno. Ali ona ima cilj i fokus je na njemu. Ona želi to zlato i dok to ne ispuni, ona će još biti u atletici.
I za kraj...
- Uvek mi je trebalo sa njom strpljenja. Uvek je želela više, bolje, uvek je negde žurila. Onda je malo vučeš nazad, pa kažeš „stani”, pa pričaš da će sve doći kada treba da dođe. Samo da se nikada ne osvrće, šta god da je bilo, bilo je. Idemo dalje. Gledaš napred, glavu gore i samo, ja to bukvalno tako kažem, ganjaj. Samo napred. Samo ciljeve svoje ostvaruj, imaš podršku, imaš sve. Samo gledaj napred i nikada se ne okreći nazad.
n