Leskovački Tvist

Za to da saznate kako izgleda prelazak iz prvobitne akumulacije kapitala u liberalni kapitalizam ne treba vam udžbenik istorije za sedmi osnovne. Dovoljne su vesti iz leskovačke “Jure”.

Jer, zahvaljujući ovoj južnokorejskoj kompaniji, kojoj je država Srbija dala i po 10.000 evra za svako radno mesto, Leskovac je pretekao Beograd. Na nesreću, ne po prosečnoj plati ili po životnom standardu, nego po broju novozaraženih od korona virusa. Od početka epidemije u ovoj fabrici skoro 60 trudbenika je bilo pozitivno, a broj obolelih raste od 5. maja.

Nije da se nije znalo šta se dešava u pogonima u vlasništvu ovih krupnih kapitalista kojima je, nije preoštro reći, do ljudskog života stalo kao da su iz Severne, a ne Južne Koreje. Jer, pre mesec dana, kada je epidemija bila u piku, 200 radnika “Jure” odbilo je da uđe u fabričke hale zahtevajući prekid rada na dve sedmice zbog kolega zaraženih korona virusom.

Šta se u međuvremenu dogodilo? Jednostavno su nastavili da rade u kapacitetu kao da epidemija ne postoji, a snimci koji su postali viralni na društvenim mrežama svedoče da su vlasnici “Jure” otišli i korak dalje, pakujući poput sardine svoje trudbenike u autobuse koji ih dovoze do “radnog mesta”.

Ništa nemojte da vas ovo čudi. Godinama sindikati upozoravaju da ovaj “investitor” iz Južne Koreje ima ubedljivo najgori odnos prema radnicima u Srbiji. Trudbenicima ove fabrike, u kojoj su uslovi rada najbliži onima opisanim u romanu “Oliver Tvist”.

I onda očekujete da takav poslodavac ima bilo kakav obzir kada je korona virus u pitanju?

“Država da uradi nešto!” To je često komentar ljudi na vesti koje izazivaju sablasan i bes, pa i na ove iz “Jure”. Stvarno je krajnje vreme da “država uradi nešto”. Jer “investitor” ponižavajući njene građane i ugrožavajući njihovo zdravlje, pljuje i njoj u lice.

Nešto nisam siguran da se na korejskom za 10.000 evra poklona po čoveku tako kaže hvala.

Vlasnici “Jure” pakovali se svoje trudbenike poput sardina u autobuse koji su ih dovozili do “radnog mesta”