RUPE U INFRASTRUKTURI
kao reper na koji možemo da se ugledamo kada prođe ovo. Na primer, kada su se pojavljivale epidemije u svetu u prošlosti, naši lekari su slati u žarišta da bi se direktno suočili s epidemijom i iskustva preneli kod nas, za slučaj da nam se dogodi. To je bio socijalistički režim - rigidan, ali se znalo ko šta radi - kaže profesor Radovanović.
Prema rečima Ivanuše, kad se radi o vanrednim situacijama, SZO već nekoliko godina uspešno razvija Program spremnosti za odgovor na javnozdravstvene vanredne situacije i zagovara jačanje i unapređenje kapaciteta država članica za prevenciju i rano otkrivanje javnozdravstvenih pretnji svih vrsta, spremnosti da se na njih brzo, adekvatno i efikasno odgovori, kao i sposobnosti za brz oporavak. Ovo je najuže povezano sa jačanjem kapaciteta za implementaciju Međunarodnog zdravstvenog pravilnika.
- Države članice SZO su nedavno usvojile program rada, u kome su jasno istaknuta tri cilja koja se tiču unapređenja odgovora na vanredne zdravstvene situacije, univerzalnu pokrivenost zdravstvenom zaštitom, kao i unapređenje zdravlja i blagostanja stanovništva, i u tom pravcu ćemo nastaviti naš rad sa državama članicama i truditi se da ih i dalje usmeravamo u pravcu jačanja zdravstvenih sistema, a s ciljem boljeg zdravlja za sve - kaže direkotr SZO za „Blic”.
POPULARNOST TELEMEDICINE
Ispod svakog teksta na gotovo svim sajtovima u danima za nama od kada se pojavio virus korona imali smo priliku da vidimo niz brojeva telefona gde
Da će se ići u pravcu ojačavanja primarne zdravstvene zaštite, potvrđuju i svetski stručnjaci. Tako Ai Jen Po, direktor Nacionalnog saveza domaćih radnika i brige širom generacija Amerike, kaže za Politiko da je pandemija virusa korona otkrila rupe u infrastrukturi za negu. - Milioni američkih porodica bili su prinuđeni da kroz krizu prolaze bez primarne socijalne zaštite. Voljene osobe su im bile bolesne, a deca će se uskoro vratiti u škole, porodice su rastrzane da vrše izbor između zdravlja i finansijske propasti.
su pacijenti mogli da se jave kako epidemiologu zbog situacije sa virusom korona, tako i izabranom lekaru u domu zdravlja. Tako se vršila trijaža i taj sistem se pokazao kao dobar.
Kako je ranije rekla doktorka Branka Grujić, lekar opšte medicine u Domu zdravlja Zvezdara, za „Blic”, ceo sistem se prebacio na telefonsku slušalicu. I prema njenim rečima, to je bilo vrlo uspešno.
- Svakog dana primamo veliki broj poziva. U timovima su pored lekara opšte prakse i ginekolozi, ali i mnogi drugi lekari. Mi pacijentima dajemo savete i sugestije za lekove kako da ih koriste, a sve što nije hitno zamolimo pacijenta da sačeka da prođe epidemija koja je na snazi - objašnjava za „Blic” doktorka Grujić.
Da li u tome leži budućnost zdravstva?
- Digitalne tehnologije će postati izraženije, a verovatno ćemo videti i porast upotrebe telemedicine, kao i testiranje kod kuće. Trećina američke populacije već koristi telemedicinu, a ljudi trenutno nemaju izbora nego da se oslanjaju na nju. Što je više koriste, to će više verovati tome i na taj način dolaziti brže i jeftinije do zdravstvene zaštite - ističe Gupti.
On smatra da ćemo videti i
Smislena pomoć u brizi o deci izuzetno je ograničena, premali broj radnika ima mogućnost da plaća bolovanje, što znači da propušten posao znači i propuštenu platu - kaže Jen Po, i dodaje da bi ova kriza trebalo da nas promeni u tom smislu. On smatra da bi država trebalo da pruži podršku univerzalnoj brizi o porodici jedinstvenom fondu kojem bi svako trebalo da doprinosi kako bi porodica imala neophodnu zdravstvenu negu u trenutku kada neko od članova porodice mora da radi.
veliki broj ljudi koji će koristiti kućne testove za bolesti poput gripa ili za visoki holesterol. U tom smislu, smatra profesor sa Medicinskog fakulteta u Vašngtonu, pandemije su pogodno tlo za lekare da preciziraju šta funkcioniše, a šta je podložno inovacijama.
S njim se slaže i profesor s Univerziteta u Pensilvaniji Ezekjel J. Manule, koji ističe i da je to znatno komfornija varijanta.
- Ljudi će moći iz topline svoga doma preko video-poziva da dobiju pravilnu zdravstvenu negu i, što je najvažnije, neće dolaziti u bolnice gde će se lečiti najkritičniji pacijenti - istakao je Manuel.
USPON ILI PAD NADRILEKARSTVA?
U godinama za nama bili smo svedoci uspona što raznih mutnih i neproverenih lekova i, s druge strane, oštre, javne borbe protiv vakcina - posebno malih boginja. Napadali su, vređali, na suđenjima samo u našoj zemlji doživeli smo gužve, guranja eminentnih lekara. I moglo se reći da su uspeli. Kako u Srbiji tako i u celom svetu došlo je do epidemije malih boginja. Da li je ovo njihov kraj? Mišljenja su podeljena.
- Vakcinacija je jedna od najvažnijih i najefikasnijih javnozdravstvenih mera koja je godinama spasavala živote miliona
SMO U GODINAMA ZA NAMA SVEDOCI LEKOVA I USPONA NEPROVERENIH BORBE PROTIV VAKCINA
Stav Svetske zdravstvene organizacije je da zdravlje nije samo deo zdravstvene politike, već da zdravlje zauzima bitnu poziciju u svim politikama
dece, ali i odraslih ljudi. Ako se prisetimo i epidemije malih boginja 2017/2018. godine, koja je pogodila preko 80.000 dece u 47 od 53 zemlje članice Evropskog regiona SZO baš zbog smanjenja obuhvata vakcinacijom, nadamo se da će poverenje roditelja u ovu javnozdravstvenu meru rasti, i da ćemo beležiti sve veći obuhvat vakcinacije. Ovo vidimo i u podacima o obuhvatu imunizacije u svim zemljama nakon epidemije malih boginja, koji nam ukazuju na to - ističe direktor SZO u Srbiji Marijan Ivanuša za „Blic”.
Da li je ovo kraj opasne i agresivne grupe? Mišljenja su podeljena.
Da, broj vakcinisanih se povećao, ali po podacima koje nam je dostavila grupa lekara sa Instituta za javno zdravlje „Milan Jovanović Batut”, 2019. godina za Srbiju nije bila najpovoljnija godina u tom kontekstu. Naime, obuhvat vakcinisanih bio je 88 odsto, što je nedovoljno, budući da je za izgradnju kolektivnog imuniteta potrebno 95 procenata.
- Vakcinacija dece u drugoj polovini godine života protiv malih boginja, zaušaka i rubeole (MMR) na teritoriji naše zemlje u prethodnoj godini sprovedena je obuhvatom od 88 odsto. Obavljena je i revakcinacija dece pre upisa u prvi razred, a tu je obuhvat nešto veći i iznosi 91,9 odsto. Kada je reč o vakcinaciji u drugoj godini života, ona je niža nego u 2018. godini, dok je obuhvat revakcinacije pred polazak u školu nešto višu u odnosu na prošlogodišnji - naveli su iz Batuta za „Blic”.
Po svemu sudeći, nismo se do kraja opametili, a prema rečima pedijatra Tomislava Stevanovića, čini se da je sada broj vakcinisanih još manji.
- Ako se nastavi negativni trend, mogli bismo da doživimo epidemije drugih, zaboravljenih bolesti, što nam uz pandemiju virusa korona nikako nije potrebno - kaže Stevanović.
Sa njim se slaže i epidemiolog Zoran Radovanović, koji smatra da virus korona neće zaustaviti antivakcinaške lobije u nameri da degradiraju vakcinu.
- Videli smo da je ova pandemija sa sobom izrodila i mnoge teorije zavera - te da je sve ovo biološki napad, te da je ovo virus koji je nastao u veštačkim uslovima u laboratoriji kako bi nastala vakcina. Sve je to vrlo osporivo, budući da se svaka intervencija na genomu jasno vidi. To vam je kao plastična operacija, koliko god da je vešto urađena, ona je vidljiva - ističe Radovanović, i dodaje da će na tom talasu i antivakcinaški lobiji i nadrilekarstvo jačati i dobijati svoju snagu.
U Svetskoj zdravstvenoj organizaciji se nadaju drugačijem scenariju.
- Zahvaljujući vakcinama, mnoge bolesti koje su odnosile milione života stavljene su pod kontrolu ili iskorenjene. Ova pandemija nas je podsetila kako izgleda svet u kome nema vakcine koja može da nas zaštiti, i kako to utiče na naše živote u zdravstvenom, ali i u ekonomskom smislu. Nadamo se da će ova situacija uticati da mali broj onih koji nemaju poverenje uvidi značaj vakcine kada je u pitanju prevencija teških i smrtonosnih bolesti - jasan je Ivanuša.
n