Dušu krivane Noletove tajne

Između ostalog, Novak je progovorio i o porodici. Na pitanje da li želi još dece, rekao je: - Ups! Teško pitanje! Trenutno sam zadovoljan brojem dece. Daću vam jedan odgovor poput političara: Nama je kao bračnom paru trenutno sasvim u redu ta situacija. To je sve što ću zasad reći - rekao je Nole.

Na opasku novinara da to ne znači da u budućnosti neće biti još dece, Nole kaže: „Nikad se ne zna. Život je pun divnih iznenađenja i blagosloveni smo sa naša dva anđela od kojih učimo toliko toga”.

U intervjuu se učestvovala i Jelena, koja se takođe osvrnula na izazove roditeljstva. - Kada sam pitao Novaka da li želi još dece, videlo se da mu je nelagodno. Onda sam ga pitao ko navija za još dece i otkrio mi je da je to on. Šta vi kažete na to? - pitao je Jelenu. - Sve snage sam uložila u odgajanje dece. Ja i potičem iz porodice sa dvoje dece. Imam dve ruke. Posvećena sam deci i posvećena sam tome da im se dajem u potpunosti. I Nole mi je kao dete, zahteva pažnju. Razumem Noleta, propustio je mnogo toga u odrastanju dece i pretpostavljam da će, kad završi karijeru, želeti još jedno dete, da se još jednom oproba. Ali ja kažem ne, ne kažem tvrdo „ne” ukoliko se životne okolnosti poklope drugačije, ali moj izbor je “ne”. autor emisije: grejem bensinger

Novak i Jelena ispričali su na koji je način je zaprošena i da se prilikom tog čina desio i peh. - Mislila je da ćemo ići na planinarenje ili slično, ali smo otišli na vožnju balonom, a ja sam zakupio i drugi balon koji je leteo u daljini i u trenutku kada smo mu se približavali, on je trebalo da pusti veliki znak na kojem je pisalo: “Hoćeš li da se udaš za mene?“.

Balon se približavao, a Jelena je pitala Novaka: - Upitala sam ga da li je bilo planirano da sretnemo drugi balon na putu, a on je rekao: „Ne, ovo je baš neprijatno, šta se to dešava?“. - Čovek koji je pilotirao drugim balonom pokušao je da otkači znak koji je trebalo da se otvori - nastavio je priču Novak, a Jelena objašnjava: - Kada je uspeo da ga odmota, zapalio je balon. Nastala je panika.

- Rekla sam: „O bože, tamo je rupa u balonu”. - Okrenuo sam se ka pilotu i upitao ga možemo li nešto da učinimo, da mi pomogne... priča o svojoj „agoniji” Novak kroz smeh, a Jelena se nadovezala:

- I onda je znak konačno pao i počela sam da čitam polako jer su slova bila jedno ispod drugog... Čitam i pitam se da li je reklama, da li je lud... - prisetila se Jelena, a Novak je potvrdio: Ona je mislila da je u pitanju reklama. Jelena je onda istakla:

- Nije bila reklama, o bože... i on je već bio na kolenima. - Pokušavala sam da se takmičim sa Noletom. Mislila sam da ne dobijam dovoljno priznanja koja zaslužujem, a da se moj rad ne vidi jer se sve odvija u pozadini. Žene nemaju mnogo prostora da progovore i postoji stereotip o ženama sportista kako treba da izgledaju i da se ponašaju. Ja se u taj stereotip ne uklapam, ali osuđivali su me zbog toga. Zato sam morala da izmislim svoje mesto i to se pretvorilo u nadmetanje jer sam želela da dokažem da mogu da budem više od samo žene slavnog sportiste. Nekada me je bolelo što sam prepoznata samo kao njegova žena, sada to nosim sa ponosom - kaže Jelena.

- Deca treba da nadmaše roditelje. Kada sam to shvatila, uplašila sam se jer kako nadmašiti Novaka koji stalno uči, raste, napreduje? Novak je već sad istorijska ličnost, kako ću da odgojim dete koje će to da nadmaši? Zbog toga sam bila anksiozna. I sreća je da mi se to desilo jer tada sam se probudila i rekla „dosta je”. Vreme je da saznam ko sam ja, šta ja želim, šta meni treba - kaže Jelena i dodaje. - Usred Vimbldona odlučila sam da odem na duhovno putovanje u Ekvador. Posle svakog turnira bila bih potpuno iscrpljena. Zato sam rekla Noletu da moram da otputujem i on me je shvatio. Kazao je: „Srećan sam što želiš da uradiš nešto za sebe”. Izgubio je kada sam otišla. I uvek će postojati osećaj krivice i pitanje da li je trebalo da odem, zar nisam mogla da sačekam kraj.

Jednog dana je porodica Đoković dobila ponudu da Novak zaigra za Veliku Britaniju. Sada je otkriveno kako je sve to izgledalo i kako je postao najbolji sportista Srbije. Britansko državljanstvo je bila ponuda koja

Pokušavala sam da se takmičim sa Novakom jer sam mislila da ne dobijam dovoljno priznanja koja zaslužujem, rekla je Jelena Đoković

Nole je pričao i kako je na jednom polju pobedio sam sebe.

- Naravno, razlika je kada igraš na stadionu na kome većina navija za tebe ili igraš tamo gde su više na strani protivnika. Naučio sam da, kada publika navija za Federera, ja zapravo čujem kako navija za mene. Slušajući publiku kako navija za Rodžera ili Rafu, iako polovina mene i sama to čuje, druga polovina se bori protiv toga kako ne bih pao, osećao se loše, izgubio... Pomažem samom sebi da budem bolji. Znači, pokušavam da se transformišem.

Đoković, Federer i Nadal su, defakto, gurali jedan drugog da budu sve bolji.

- I dalje to činimo. Guramo da budemo što bolji teniseri. Rodžer me je u mnogim stvarima inspirisao, Rafa takođe. Federer je pokazao svima efikasano i pametno organizovanje i sportskog i privatnog života kako bi bio i dobar čovek i šampion, kako sebe sa dostojanstvom nositi na terenu. Sa druge strane, Rafa me je naučio da se nikada ne odustane, kako da se poštuju protivnici. Tako da ih je navela da se dobro preispitaju, odluka koju su doneli bila je dobro promišljena. - Na sreću po nas, išlo mi je veoma dobro na međunarodnim turnirima do 12 i 14 godina, pa su me uočili teniski agenti. Dobili smo ponudu da promenimo nacionalnost u britansku sa 15 godina. Bilo je primamljivo za moje roditelje u tom momentu. Rešilo bi to sve probleme, roditelji bi dobili poslove, dobili bismo kuću. Svoj deo priče ponudila je i majka Dijana. - Ne možete da prodate dušu i ono što ste. Moja deca bi verovatno imala bolje škole, uslove za treninge i sve, ali sa druge strane, niko ne bi bio srećan. Mislim da Novak nikada ne bi igrao za Englesku ili Veliku Britaniju kao što igra za svoju zemlju, celim srcem rekla je Dijana.

Novak se nadovezao i objasnio kako je to zapravo izgledalo:

- Ko zna kako bi bilo, ali život je organizovao stvari na takav način da je moralo da bude ovako. Bila je to uglavnom odluka mojih roditelja, jeste, i ja sam bio uključen u razgovor. Ja nisam to osećao od početka, rekao sam: Ne želim da idem u Englesku, ne znam nikog tamo, želim da ostanem sa prijateljima, u mojoj zemlji. Tamo ne bih bio srećan. Ipak, to je bila odluka mojih roditelja jer je bilo pitanje da li možemo da preživimo kao porodica. Nešto je moralo da bude žrtvovano da bih bio teniser, pa čak i da se preselimo u London. Roditelji su preuzeli rizik - odbili su ponudu i ostali smo u Srbiji.

sam stvarno mnogo od njih naučio, i to otvoreno kažem, iako su oni moja dva najveća rivala. Život je put stalnog učenja.

A onda rafalna paljba...

Vimbldon ili US Open?

- Vimbldon.

Trava ili šljaka?

- Trava.

Radije pobediti Federera ili Nadala?

- Obojicu!

A ako bi baš morao da odabereš jednog?

- Federera.

Godina je 2007, a Nole je treći teniser sveta. Probao je sve - dizao tegove, menjao trenere, menjao ishranu, išao na operaciju nosa da bi poboljšao disanje, ali činilo se da ništa ne pomaže. Onda je usledio Australijan open 2010, jedan od najlošijih perioda za Novaka. Njegovu igru pratili su svi, a između ostalih, i doktor Igor Četojević.

- Oduvek sam imao respiratorne probleme, posebno u Australiji, poput blage verzije astme. Na terenu, uz nalet adrenalina i uzbuđenja, simptomi su još gori. Zbog toga sam predavao mečeve. Igor je sa mnom kontaktirao preko zajedničkih prijatelja. To je bio moj prvi susret sa biofidbek terapijom. Pobrinuo se za fizički i mentalni deo mog zdravlja i ušao u srž problema. Ishrana je bila jedan od ključnih problema. Tada sam izbacio gluten, mlečne proizvode i rafinisani šećer iz jelovnika. Bila je to velika promena, ali držao sam je se jer su rezultati došli odmah - kaže Novak i dodaje: - Porodica jeste bila zabrinuta u početku. Iz ishrane sam izbacio i crveno meso jer sam primetio da treba mnogo vremena i energije da se ono svari u telu. To je bio inicijalni momenat koji me je doveo do sadašnjeg jelovnika koji se zasniva na biljnoj ishrani. Ne jedem ništa životinjskog porekla.