U DREZDENU SMO SHVATILI DA SMO ŠAMPIONSKOG KOVA
Ljupko Petrović za „Blic” o trećem koraku
Bili smo srećni, kako da ne, ali nije se specijalno slavilo. Nego smo se više, zapravo, uozbiljili. Osetili smo da možemo mnogo, rekao je Ljupko Petrović
Mart 1991. mirisao je čudno. Imao je najdivnije prolećne note, čula su bila izraženija, ponajviše zbog iščekivanja nastavka Zvezdinog pohoda na Evropu. Ali, osećao se i metal, pomešan s krvlju. Nije ni čudo, 9. marta su usledile i one prve demonstracije protiv režima Miloševića.
Pa ipak, sport je bio u prvom planu. Ranije, u drugoj polovini 1990, fudbaleri Crvene zvezde su posle dvomeča za infarkt eliminisali u Kupu šampiona Grashopers, potom i preskupi tim Glazgov Rendžersa. Protiv „skakavaca” je bilo rađanje šampiona, dueli sa „policajcima” bili su nagoveštaj da se na mapi Evrope pojavila kaznena ekspedicija. I to u zimskoj pauzi, pojačana Sinišom Mihajlovićem, bombarderom.
Baš u predvečerje pomenutih demonstracija, na „Marakanu” je 6. marta trebalo da stigne Dinamo iz Drezdena, u okviru prve utakmice četvrtfinala Kupa šampiona. A, kako je početkom tog meseca bilo u Beogradu zbog gostovanja Nemaca? Pa, nešto poput legendarne rečenice iz kultnog filma „Valter brani Sarajevo” - vazduh treperi, kao da nebo gori.
Tu je verovatno pao i rekord posećenosti na jednoj utakmici Crvene zvezde, naravno uz onu sa Ferencvarošem 1975. godine. Niko zapravo nije mogao da izbroji gledaoce, jer je za meč sa Dinamom moralo da bude odštampano 85.000 ulaznica, koje su planule, ali je, brat bratu, na „Marakani” bilo još najmanje 15.000 duša. Pukla je, dakle, stotka, a pukli su i
Nemci. I to kao luftbalon.
Grotlo je to bilo pravo vulkansko, sever je posle bakljade izgledao kao da sa njega kulja lava ka terenu. Ma, Zvezda u takvom ambijentu nije mogla da izgubi, štaviše. Uostalom, evo kako je u razgovoru za „Blic” sve iz dvomeča sa Dinamom potanko objasnio trener crveno-belih Ljupko Petrović.
- Naš plan je bio ostvaren, jer smo prezimili u Evropi, ono što je bilo obećano - učinjeno je. Uz glavno obećanje, da će novi član Zvezde da postane Siniša Mihajlović. Stigao je Miha u rekordnom transferu,
TOKOM MIHAJLOVIĆ JE STIGAO U ZVEZDU POSLEDNJI DEO ZIMSKE PAUZE, KAO ŠAMPIONSKE SLAGALICE
dobili smo na elanu, uklapao sam ga u cele pripreme koje su bile sprovedene u Poreču. Tamo smo i čuli da smo izvukli Dinamo iz Drezdena - kaže Ljupko za „Blic”.
Posle sile od Rendžersa, Dinamo je nekako kvalitetom bio približniji Grashopersu, prvoj žrtvi Zvezde.
- Protivnik je, moram priznati, bio po meri. Međutim, mi smo imali loše iskustvo sa Grashopersom u Beogradu, protiv Drezdena nismo smeli ni da pomislimo da će da bude laka utakmica. Zna se da je Švaba uvek Švaba. Tu, brate, nema potcenjivanja. Može da ti se osveti. Dakle, bili smo 100 odsto u pripremi utakmice, zezanja nije bilo, nekih komičnih ili čudnih scena, do kojih je ranije moglo da dođe, sada nije imalo šanse. Išli smo do toga da je legendarni Vladimir Petroivć Pižon bio u Nemačkoj i pratio 10 dana pripreme Dinama! Njegov izveštaj bio je dragocen, znali smo kako svaki njihov fudbaler diše, a kamoli kako igra.
Pa ipak, Ljupku to nije bilo dovoljno, pa se i on zaputio među Nemce, kad tamo - čudo!
- Ja ne bih bio ja, da na kraju nisam išao gore. Dinamo je trebalo da igra prijateljsku utakmicu u Bohumu, pa sam krenuo avionom do Frankfurta, a odande je trebalo da letim drugim avionom do Bohuma. Ali, tamo je pao neviđen sneg, pa sam morao vozom dalje. Bar metar snega sam zatekao u Bohumu, pomislih od utakmice nema ništa, svi su tako mislili. Međutim, nije đavo dao mira, pa sam ipak otišao do stadiona i - kad se nisam onesvestio. Teren suv, zeleni se kao na Zlatiboru. Prvi put u životu videh da teren ima grejače i kakva je to revolucija. Elem, meč se odigrao, i tu sam ih snimio do kraja.
Tog 6. marta maltene od ujutru bio je red ispred „Marakane”. Beograd je goreo, sav u crveno-belom. Kakav Resler, kakav Gičov, Nemcima su se oduzele noge.
- Kakav je to bio doživljaj, sve pre utakmice i na samom meču. Verujem da je kao nagrada za sve što smo pružili u prva dva kola došao i taj neviđeni broj navijača. Kao da su osetili šta će se desiti. A, imali su šta da vide. Zvezda je delovala kao timčina, iskusno, rutinski, dobili smo pečat ozbiljne ekipe. Stadion je prepoznao pobedu unapred,