PRIŠTINA PONOVO OŽIVLJAVA IDEJU PODELE KOSOVA
Šta se krije iza najnovije izjave funkcionera DSK o „pristanku na razmenu teritorija“
Izjava potpresednika vladajućeg DSK Ljutfija Hazirija da bi rado prepustio deo severa Kosova Srbiji u zamenu za Preševo i Bujanovac, predstavlja novi probni balon Prištine u želji da se oživi ideja podele Kosova, koju je ranije predlagao i Hašim Tači, smatraju analitičari.
Dok se na Kosovu do 29. maja čeka Ustavni sud i ocena ustavnosti ukaza predsednika Kosova o mandataru za sastav vlade od čega će zavisiti i odluka da li će nova vladajuća većina biti formirana u postojećem parlamentu ili će se opet ići na izbore, Haziri već razmišlja o eventualnom premijerskom mandatu. Tako je izjavio da bi, kada bi bio predsednik vlade, pristao na razmenu teritorija i dao 17 sela u okolini Leposavića i Zubinog Potoka u zamenu za Preševo, Medveđu i Bujanovac, prenosi Kosovo onlajn. Kako je rekao, posle Drugog svetskog rata ovih
17 sela pripojeno je Kosovu,
DO RAZGRANIČENJA MOŽE DA DOĐE AKO SE SA TOM OPCIJOM SAGLASE SVE STRANE, ZAJEDNO SA EU I SAD
dok su Preševo, Bujanovac i Medveđa pripali okrugu Vranja.
- Sela u Leposaviću, Zubinom Potoku su srpska, nema Albanaca. Neko vreme su bili u teritorijalnoj organizaciji Srbije. To je demarkacija granice, tehnička korekcija granice, to se čak ne može nazvati promena granice - izjavio je Haziri za “Reporteri”.
Potpresednik DSK na čijem je čelu Isa Mustafa dodao je i da su najave da će doći do promene granice do reke Ibar netačne i da “imaju za cilj zastrašivanje ljudi”.
- Srbija ne želi samo sever
Sela u Leposaviću, Zubinom Potoku su srpska, nema Albanaca. Neko vreme su bili u teritorijalnoj organizaciji Srbije. To je demarkacija granice, tehnička korekcija granice, to se čak ne može nazvati promena granice - izjavio je Haziri za “Reporteri”
Kosova, već želi celo Kosovo. Srbija tvrdi da će celo Kosovo vratiti rezolucijom 1244, bar formalno i nastavlja da laže sopstveni narod - podvlači Haziri koji je negirao da postoje tajni sporazumi o rešenju kosovskog problema.
Direktor Centra za regionalizam Aleksandar Popov izjavu Hazirija vidi kao novi dokaz da ideja o razgraničenju nije sahranjena.
- Isa Mustafa i Haziri za razliku od Aljbina Kurtija nisu usijane glave i shvatili su da se ne može ići uz vetar SAD-U. Zato u narednom periodu treba očekivati novu ofanzivu SAD-A i EU na čelu sa izaslanikom Miroslavom Lajčakom u vezi sa rešenjem kosovskog problema. U tom smislu sada se puštaju probni baloni o razgraničenju - ističe Popov za “Blic”.
Ipak, Hazirijeva ideja je neprihvatljiva za Srbiju, smatra naš sagovornik.
- Treba imati u vidu da u Medveđi ima svega 400 Albanaca, u Bujanovcu 60 odsto, a u Preševu 80 odsto, dok je sever Kosova gotovo 99 odsto srpski. Takođe, Srbija bi predajom Medveđe, Bujanovca i Preševa predala i koroidor 10 i prugu. Teško da bi to vlast u Srbiji mogla da
opravda pogotovo što, prema Haziriju, Srbija ne bi dobila sever Kosova u celini - naglašava Popov.
Dušan Janjić iz Foruma za etničke odnose podvlači za “Blic” da Haziri nije velikoalbanski političar.
- Kao gradonačelniku Gnjilana koji je u blizini Preševa i Bujanovca njemu je bliska ideja o razmeni dela severa Kosova sa preševskom dolinom. Međutim, problem je kriterijum demarkacije. Ako se to radi po etničkom principu u EU vlada strah da će to ugroziti bezbednost na celom Balkanu - objašnjava Janjić.
Kako kaže, nije nemoguće da do razgraničenja dođe.
- Ako se saglase sve strane zajedno sa SAD i EU, onda je to moguće. Za sada nema saglasnosti ni na Kosovu ni u Srbiji. Poslednje izjave Hazirija i Vjose Osmani pokazuju da se na Kosovu nešto kuva čak iako trenutno nema pregovora. Takođe, i Miroslav Lajčak i specijalni izaslanik predsednika SAD za Srbiju i Kosovo Ričard Grenel rade punom parom. Tema briselskog dijaloga biće kriterijumi demarkacije - zaključuje Janjić.
U Medveđi ima svega 400 Albanaca, u Bujanovcu 60 odsto, a u Preševu 80 odsto, dok je sever Kosova gotovo 99 odsto srpski. Takođe, Srbija bi predajom Medveđe, Bujanovca i Preševa predala i koridor
10 i prugu, kaže Aleksandar Popov