NAGRADE SU JEDINI NAČIN DA POSTANETE VIDLJIVI
Mi smo konkursna i nagradna kultura, što je znak da je svaki drugi smisao ispražnjen, kaže istaknuti mladi slikar. Nemanja Mate Đorđević, slikar
Kao da mi se desio potop kada sam postao svestan da su izložbe koje su trebale da budu realizovane u ovoj godini pod znakom pitanja, i to izložbe u Istri, Italiji, Sloveniji, Marselju, Legatu Lazara Vozarevića i Kući Legata u Beogradu - ovim rečima započinje razgovor za “Blic” mladi slikar Nemanja Mate Đorđević.
Umetnik je tokom vanrednog stanja izazvanog koronom, postao, kako kaže, sluga rada, bez ijednog slobodnog dana.
- Kao da se udvostručila radna vrtoglavica i čitanje knjiga kojima sam se proždrljivo hranio. Osetio sam i duboko sažaljenje, no smrt je neuredan baštovan. Deluje sama po sebi, neometano. Čudno je kako bolest razbija jednu vrstu iluzije, a prilagoditi se bolesti je neka vrsta promašenog potopa. Spolja svet se pretvorio u pustinju gde tu i tamo neko tumara. Možda paradoksalno, ali postojalo je nešto zdravo u toj bolesti. Psiholog u mojoj glavi mi je rekao: “Ovo se ne događa“, a nažalost, znam ljude koji su se razbolevali i nestajali - priča Đorđević, dodajući da je trenutak da se postavi pitanje kako ćemo izgnjuriti iz ove situacije:
- Nemirniji, luđi, duhovno rastrgnutiji? Ne znam, ali naša struktura će sigurno biti delikatnija za posmatranje i delovanje - navodi on.
Još pre nekoliko godina govorio je o krizi na našoj sceni, naglašavajući da ovde nema umreženosti umetničkih institucija, da smo pred raspadom sistema...
- Iako to izbegavam, cinično bih rekao da već godinama kultura ima osobine prezervativa, ona je tu da spreči, ne da pomogne da dođe do sadržajne razmene sokova. Sve to može da se uredi, ali ako ima čemu da se pribegne, recimo nekom “višem sagledanju” te vrste esnafa - ističe Đorđević.
Slikareva izložba “Beograd 2020”, koja je trebalo da bude održana prošle godine, planirana je za novembar. Zamislio ju je kao presek dosadašnjeg rada (slika, grafika, crteža, skulptura) u obimnom prostoru.
- Konkursi za realizaciju izložbi čine da se osećate
naivno, infantilno, ali ne u pozitivnom smislu. A takva izložba bez podrške nije lako izvodljiva. Na tome je i stala
priča 2019. godine. I ove godine će ta izložba sigurno ostati bez podrške, jer znamo da na svim konkursima postoje
“spavači”... Slike ne vladaju ljudima na pogrešan način, kao što to radi politika. Ja želim da slika zavlada. A to ne ide lako i u tome je lomljivost naših iluzija u radu - priča umetnik.
Iza Đorđevića je popriličan broj nagrada, ali ih on naziva nužnom glupošću.
- Mi smo konkursna i nagradna kultura. To je znak da je svaki drugi smisao ispražnjen, tržište ne postoji, kao ni ozbiljna ulaganja. S druge strane, nagrade su jedini način da postanete vidljivi. Međutim, nagrađenost se svodi na to da postanete neka žrtva filma ili muzike, koja sebe duboko preseli u nečiju izvedbu i umislite da ste film skrojen po standardima ukusa ili još gore za njega. Zamislite taj beskrajni neukus - kazuje naš umetnik koga je francuski likovni kritičar Žan Lik Kalmo okarakerisao kao „slikara nesanice“.
- Taj esejista, univerzitetski profesor, urednik “Opusa” je noseći stub esejističke edicije “Krug umetnosti”, za čije osnivanje je zaslužan Pablo Pikaso. Strah me je da izgovorim imena autora prisutna u ediciji. Meni je time ukazana
KULTURA IMA BIH REKAO DA VEĆ GODINAMA
CINIČNO NE DA ONA JE TU DA SPREČI, OSOBINE PREZERVATIVA,
RAZMENE SOKOVA POMOGNE DA DOĐE DO SADRŽAJNE
velika čast, i po izlasku tog teksta u Francuskoj bio sam ubijen. Možda je danas radost i čuđenje zamenila distanca. Zahvaljujem mu na tim rečima, ali i dalje razmišljam da li sam „ja“taj tvorac koga je opisao.
U poslednje vreme Đorđević deluje u Beogradu, ali delom je tehnički vezan za Francusku, i u avgustu ga, nada se, čeka ponovni odlazak u Pariz.
- Otvorila su se još dva fronta, ali ne bih o tome dok stvari ne dobiju definitivni oblik. U jednom trenutku svako oseti snagu da sebe ispali ka nekom horizontu, gde bi mogao da upravlja radom pod novim okolnostima i to me intrigira. Moguća je velika izložba u Parizu, postoje i nagoveštaji izložbe crteža u Marselju...