Kultura kulture

Ovaj film, kasnije i serija, ima zadatak da ljudima približi neke činjenice koje se ne mogu naći u udžbenicima, kaže mladi glumac.

Ajme, što ćemo s kulturom, vapi i ko se nikad za kulturu nije zanimao, a umetnost nije fermao, osim kao ukras. Što ćemo s Lovrom, slavna je rečenica, nekad deo gradske opšte kulture, dolazi iz „Buzdovana“, Ateljea 212, ko zna o čemu je reč, zna, ko ne zna, ima, verovatno, na internetu. A nije ni važno. Jer, ništa nije važno.

I otud vapaj u vezi s kulturom zvuči, da prostite, malkice neistinito. Poglavito kad svoje katastrofične projekcije - a zapravo paravan za lične ambicije - izlažu oni koji bi, već zbog svog poslovanja u i oko umetnosti, imali znati prostu stvar: ljudska se priroda ne menja. Ne, nije tačno da ništa više neće biti isto - jer, već je isto. I ne, nije ovo najgora stvar koja nam se događa, jer, naime, ni pre pandemije stvari nisu stajale dobro. Ništa ne može stajati dobro u autoritarnom, militarizovanom društvu. Može samo biti manje loše od izbornih uslova do budžeta za kulturu.

Prostije rečeno izvesna količina fizičkog udaljavanja među ljudima sasvim je dobrodošla, a kijati u lakat i ne ići bolestan, prehlađen, hunjav i slinav u pozorište uvek je bilo pristojno, kao što je pristojno napustiti predstavu ukoliko ne možete obuzdati kašalj. Kovid-bonton, zapravo, nije ništa drugo nego podsećanje na zaboravljene ili nikad ne usvojene uzuse lepog ponašanja.

Licemerje kultur-dušebrižnika na stranu, dve stvari su postale belodane: najpre - umetnost nije i ne može biti tržišna kategorija, zbog čega budžet za kulturu mora biti veći, i svi oni alpinisti društvenih lestvica i zagovornici projektne kulture sada mogu zaćutati (što, dakako, neće učiniti, nego će nam prosipati svoje beslovesne ideje kao i dosad); potom bez umetnosti („kulture“) ne možete, a kada, s jeseni, uzmimo, presahne izvor finansijskog i svakog drugog optimizma, biće gadno, kao što već znamo da ume biti, bar mi ovde, bar mi koji se tom stvari bavimo ceo život, kojima je ta stvar i ceo i jedini život, a ne platforma za socijalno gibanje naviše.

Ćutati, dakle: kad ste se za nešto pitali, niste se pokazali.

Počelo je snimanje dugo očekivanog projekta “Kralj”, rađenog po romanu “Aleksandar od Jugoslavije” Vuka Draškovića. Scenario i režiju potpisuje Zdravko Šotra, koji se decenijama unazad bavi srpskom kralj aleksandar prvi karađorđević

I ne, nije ovo najgora stvar koja nam se događa, jer, naime, ni pre pandemije stvari nisu stajale dobro

istorijom. Primer za to su projekti “Igmanski marš”, “Boj na Kosovu” “Kneževina Srbija”, “Kraljevina Srbija”… Serija od petnaest epizoda,