MILOŠ ČOLIĆ
ORAĆEMO I PO KIŠI
desio se virus koji sam pratio jer mi je to struka, zanimalo me je sve u vezi s njim. Znao sam kuda ovo vodi i budući da je to moja specijalnost, nisam štedeo ni sebe ni svoje vreme da saznajem i naučim sve o tom novom virusu koji nam stiže - priča dr Milenković.
Ceo svet suočio se sa koronom, a svako od njih pratio je dešavanja u zemljama koje su bile najugroženije. Najveća pažnja bila je usmerena ka Kini, te je ovaj doktor počeo da prevodi sve ono što se tamo dešava.
- Sve što sam saznao i naučio bilo mi je od koristi kada sam dobio zaposlenje 3. aprila, od jednog nezaposlenog specijalizanta dobio sam priliku da brinem o tako velikom sistemu kao što je naš Klinički centar. Bio sam upućen apsolutno u sve što je bilo dostupno i sve skupa što sam prethodno učinio mi je dosta pomoglo da obavljam svoj posao. Sve je dobro kada imate dobar tim, kada ste složni i kada se razumete. Kada sam došao, bio sam jedan jedini epidemiolog, onda nam se pridružila Sonja, pa zatim Nadežda, bilo je tu sedam medicinskih sestara, izvdojio bih sestru Zoricu Petković koja je radila danonoćno, tu su bili i laboranti, tako da je na kraju bilo nas 20 - priseća se Nikola početka kada je oformljen tim.
Kako dodaje, sada dolazimo do faze analize proteklog rada te su pokrenuta dva naučna projekta kroz koja će obraditi podatke i uporediti naše rezultate sa rezultatima na svetskom nivou.
Sve je dobro kada imate dobar tim, kada ste složni i kada se razumete, poručuju mladi lekari
VELIKO ISKUSTVO
Epidemiolog dr Sonja Novak još jedan je član tima koja je dobila zaposlenje nakon što se javila Ministarstvu zdravlja.
- Kada je počela cela priča sa korona virusom, još u februaru sam mogla da naslutim o čemu se radi i kako će ići dalje. U jednom trenutku sam razmišljala da li da se javim jer je opasno, a s druge strane to je bila oblast koju sam specijalizirala zato što je to ono što volim. Javila sam se Ministarstvu zdravlja, onda su oni tu moju prijavu prosledili „Batutu“, a oni Zavodu za javno zdravlje Niš. Došla sam kao volonter u Zavod, provela 25 dana, a onda dobila poslovni angažman. Ovo je za sve nas veliko iskustvo - priča dr Sonja.
Kao treći član tima tu je specijalizantkinja prve godine epidemiologije dr Nadežda Popović.
- Bila sam iznenađena što su nam pružili priliku da se pokažemo u najboljem svetlu. Nas su sa fakulteta predložili jer su iz Kliničkog centra tražili specijaliste i specijalizante, u tom prvom krugu su nas troje zaposlili. Ovo je jedno pravo iskustvo, jer mi praktičnu nastavu još uvek nismo imali, brojni lekari tokom svoje karijere se ne sretnu sa pandemijom ovih razmera, tako da smo mi upali u nekom ključnom trenutku. Što se tiče moje dalje karijere, apsolutno ne brinem jer verujem da ću posle korone biti spremna za svaku - kaže dr Nadežda.
Kako kažu epidemiolozi, virus je i dalje s nama. Oni svakoga dana prate dešavanja u svetu, proučavaju kretanje virusa i sve što bi moglo da se pojavi u novom talasu. Ukoliko ga bude, oni će ga dočekati spremno, a čak i ako ne dođe, biće im to važna stavka u profesionalnoj biografiji.
n
Za svetsku prirodnu baštinu ove godine nominovane su bukove šume u nacionalnim parkovima „Fruška gora“, „Tara“i „Kopaonik“kao svetska prirodna baština. Prekogranično dobro obuhvata 80 bukovih šuma u 12 zemalja Evrope, a ove godine, u januaru su predate nominacije za proširenje sa još 10 zemalja koje učestvuju sa 30 rezervata bukovih šuma. Među njima su Srbija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Severna Makedonija, Švajcarska, Češka, Poljska, Slovačka, Italija i Francuska.
Kao najzastupljeniji šumski ekosistem, očuvan i netaknut u prašumskom obliku, status rezervata prirode u Srbiji prve su dobile upravo bukove šume. Bukva je specifična po tome što raste i do 30 metara visine sa
ŠUMAstablom debelim i do dva metara. Može da doživi i 200 leta.
- Prvo zaštićeno prirodno dobro u Srbiji je Strogi prirodni rezervat „Zeleničje“proglašeno 1948. godine, upravo netaknuta bukova šuma lovor-višnjom. Osim ove, u najstarije zaštićene bukove šume u Srbiji spadaju
Strogi prirodni rezervat „Felješana“i Opšti prirodni rezervat „Danilova kosa“, gde je strogi režim zaštite već sedam decenija - kažu za „Blic“stručnjaci ZZPS.
Međutim, ovo nisu jedini lokaliteti koji su u našoj zemlji pod budnim okom svetske javnosti. Sve veći broj naših i stranih turista svake godine stiže na Taru, Rtanj, Frušku goru, Divčibare...
MISTIČNE ŠUME
Turizmolog Boris Tot kaže za „Blic“da su šume na Tari još starim Slovenima bile mistične i jedinstvene. Smatrali su i verovali da na Tari žive neki od njihovih bogova. Tako je Tara i dobila ime, po bogu Taru.
Fruška gora je živi fosil jer je bila ostrvo za vreme Panonskog mora
- Osim turističkih potencijala, poput Mokre Gore, Šarganske osmice, manastira Rače, na Tari je vredno posetiti jezero Zaovine. Na obali jezera i obroncima Tare je i otkrivena Pančićeva omorika. Za nju kažemo da je srpska uspavana lepotica jer se za njeno postojanje nije znalo sve do kraja 19. veka - kaže Tot.
ŽIVI FOSIL
Fruška gora je visoka 539 metara. Tot kaže da je ona vrsta živog fosila jer je bila ostrvo za vreme Panonskog mora koje je kasnije oteklo Đerdapskom klisurom ka Crnom moru. U tom moru se izdizala poput ostrva. Tot podseća na 17 fruškogorskih manastira i isto toliko vodopada u šumama.
SRNEĆI VODOPADI I LAZIN VIR
Šumskim stazama se dolazi do vodopada na Fruškoj gori.
- Oni imaju tek tri, četiri metara visine i nalaze se u šumskom okruženju, između manastira. Ističu se lepotom Crni i Srneći vodopadi, kao i Lazin vir koji se nalazi u okolini Vrdnika, u blizini manastira Novo Opovo. Naziv je dobio po dečaku Lazi koji se udavio u jezercetu koje se oformilo oko vodopada. Navodno je propao pod led - kaže Boris Tot i podseća i na Nevenin i Srebrni vodopad.
RAKOVAC I ZMAJEVAC
Preporučuje da se na Fruškoj gori poseti okolina Rakovca. Postoji istoimeno strelište i ka