DA SE SVAĐA PREOKRENE U BOLJI ŽIVOT

Rekoste „da je do mene“. Imaćete priliku da se pitate, na poslaničkoj ste listi SPS-A.

- Poslanik sam i u ovom sadašnjem savezu kome ističe mandat. Na novoj izbornoj listi SPS-A sam na 27. mestu ispred Komunističke partije. Motiv da opet budem poslanik mi je da se kao komunista borim za neke izgubljene vrednosti poput besplatnog školstva i zdravstva, socijalni mir, ravnopravnost. Da se svađa preokrene u bolji život.

Predsednik Saveza udruženja likovnih umetnika Vojvodine (SULUV) Goran Despotovski kaže da to Udruženje dejstvuje u skladu sa aktuelnom krizom te da se ovom izložbom skreće pažnja na primarne vrednosti, razumevanje prava na rad i stvaralaštvo, što pripada korpusu osnovnih načela tog Udruženja.

- „Dokument iz izolacije“je vanredno koncipirana izložba u odnosu na redovni godišnji program koji se trenutno prilagođava situaciji nakon vanrednog stanja. Osnovni razlog za ovakav koncept izložbe, između ostalog, jeste i ponovno aktiviranje rada galerije Udruženja nakon vanrednog stanja. U veoma kratkom periodu prijavljen je veliki broj učesnika, koji su i predstavljeni na izložbi. S obzirom na to, nije vršena selekcija radova, već je dozvoljeno svim zainteresovanima da odgovore na poziv „Dokument iz izolacije“. Samim tim, izložba i predstavlja svojevrsni eksperiment u izložbenoj produkciji jer se pristupilo nestandardnim procesima iz prakse Udruženja, možda i procesima na osnovu kojih se mogu utvrditi nove analize, potrebe i interesovanja, kao npr. baviti se umetnošću i u periodu egzistencijalne krize - priča za „Blic“Despotovski.

Prema njegovim rečima, u ovom slučaju umetnici su pozvani da svojim radovima dokumentuju određena stanja i različita tumačenja perioda izolacije. Negde su ta stanja i dalje autentičnost izraza, odnosno poetike i rukopisa autora, motiva, a negde su to angažovane poruke i iskustva isključivo iz

Prestavljeni radovi su dragocen dokument jer prikazuju veoma različita iskustva i doživljaje ovog neobičnog i zatečenog stanja, kaže Goran Despotovski, predsednik SULUV

ugla perioda izolacije pa čak i iskustva obolelih.

- Svakako da postavka predstavlja realno stanje, kako o sagledavanju savremenih instrumenata u delovanja i iščitavanju umetnosti danas tako i u smislu različitih potreba za umetnošću i potrebom za umetničkim radom. Prestavljeni radovi su dragocen dokument jer prikazuju veoma različita iskustva i doživljaje ovog neobičnog i zatečenog stanja, koje će sasvim sigurno na određenoj distanci delovati kroz nova buduća umetnička ostvarenja u isticanju raznih društveno-socioloških problema značajnijim porukama i zapitanošću - objašnjava Despotovski.

Izložba, kako ističe naš sagovornik, skreće pažnju na problematičnu poziciju umetnika u današnjem društvu, u bilo kojem periodu, pa i u periodu izolacije i smatra da je kriza koja je pogodila sve oblasti i sektore dodatno uzdrmala i ovako veoma neizvesnu poziciju umetnika i radnika u kulturi.

- Umetnici i umetnički rad u Srbiji su i pre korone bili u veoma dugoj izolaciji, neprepoznati od sistema i uvek na granici egzistencije. Kao što smo i napomenuli, izložba je poziv da se aktivira rad galerije, međutim tu ulazimo u jedno paradoksalno stanje, odnosno pitanje, kako aktivirati rad bez ikakog sistemskog odgovora države, da takav rad, nastavak rada treba i da li treba da postoji. Na osnovu čega je on održivo moguć? Odnosno,

...„

Duga pauza“iz koje pokušavamo da se izvučemo otvorila je mnoga zanimljiva pitanja o zdravlju, prirodi, planeti, moralu, ali i svojini. Intelektualnoj svojini. Ona je zaštićena zakonom koji kaže da sve što odražava „minimalnu iskru“kreativnosti i originalnosti može biti zaštićeno autorskim pravima. Nedavno je na jednom sajtu izrodila ozbiljna diskusija povodom pitanja o smislu autorskih prava u vreme interneta. Svi smo svedoci odomaćenog preuzimanja „svega lepog“i njegovog korišćenja po ličnoj potrebi pozivajući se na staru izreku: ne postoji izvorna misao. Svi od Šekspira do Vilsona, od Baha do Bitlsa, od Leonarda do Vorhola, Dostojevskog do Kiša, od Vebera do Vučića osumnjičeni su za „privatizaviju“ideja starijih od njih. Ali gde je tačno crvena crta između uticaja i plagiranja?

Umetnici sa pravom brane vrednost svojih originalnih ideja. Opet, baroni velikog umetničkog biznisa uvek su na strani svojih klijenata u slučajevima kada su prisvojili tuđu misao. Moderna originalnost je uvek skandalozna saradnja sa prošlošću. Pođimo od muzike. Tipična priča. Grupa Koldplej pokorila je svet sa hitom „Viva La Vida“. Nisu ni prodali prvi milion ploča kad se oglasio virtuozni Džo Satrijani tvrdnjom da je bez dozvole prisvojeno njegovo autorsko pravo. Ubrzo se uključio Jusuf Islam koji je još kao Ket Stivens imao uspeha sa „Stranačkom svitom“takođe sličnom pesmom. Kako je slučaj rešen? Grupa i gitarista su nesporazum izgladili van suda, Islam je sve učesnike spora poveo na čaj u otmeni restoran, a za profesora američke muzičke akademije Lorensa Feraru sve tri pesme zvuče kao „Ako me voliš” italijanskog kompozitora Batiste Pergolesija koji je umro 1736. Pouka glasi: Melodije se vremenom postrojavaju. To je stara stvar. Betoven je kopirao Mocarta, Sajmon i Garfankl Šopena, Lojd Veber Štrausa, i tako dalje. „Očigledno postoji tanka granica između inspiracije i krađe.“

Bitlsi mogu tužiti braću Galager za svaki Oejzis hit, naslednici Vudi Gatrija Boba Dilana za veći deo njegovog kataloga, naslednici Boba Marlija mogu tužiti gotovo sve rege umetnike u poslednje četiri decenije, a Čaku Beriju na grobu može stajati „Bez mene sve bi bilo tišina“. „Plagijarizam“je reč za ono što je u rokenrolu prirodno, čak i tendencija, a to je krađa. Istorija roka može se ispričati kroz „iskrivljenu genealogiju krađe“počevši od Elvisovog debitantskog singla iz 1954. do Sema Smita i Bijonse. Tužbe zbog plagijata u muzičkoj industriji u digitalnom dobu su češće, pošto krađa delova pesama i semplovanje nikada nisu bili lakši. Manje je komponovanja, više je krađa. Samo se taj fenomen sada zove uticaji. „Uzimanje delova pesama bez odobrenja može dovesti do narušavanja autorskih prava. Međutim, upotreba zvučnih uzoraka uzetih na izmenjen način i neprepoznatljiv za slušaoca ne narušava ta prava čak ako je to učinjeno i bez odobrenja”, navodi se u saopštenju Evropskog suda pravde. Nijedna umetnost više ne počinje od nule, ni muzika nije izuzetak. Čitavi žanrovi, poput folka, bluza i hip-hopa, zasnivaju se na liberalnom pozajmljivanju ili iz tradicije ili potrebe. Svaki umetnik koga volite, bez obzira na to koliko bio jedinstven, inovativan i „pomerao granice“, stoji na ramenima proverenih velikana. Uzimajući u obzir veliki broj izvođača i još veći broj pesama, praktično je nemoguće stvoriti nešto posve jedinstveno. Određena usvajanja su neizbežna. S druge strane, kreativno usvajanje se ne tretira kao zločin za razliku od punopravnog plagiranja.

Igor Stravinski jednom je ovu nevolju nazvao „retkim oblikom kleptomanije“- pljačkanjem muzičke prošlosti kao sirovinom za sadašnjost. Poput brojnih velikana, on je svoje ukradene izvore prekomponovao u nešto novo pravdajući se „ljubavnim vezama sa prošlošću“i „pogledom u ogledalo“. Slobodnija kreativna nastojanja u umetnosti, podržava kantautor Nik Kejv: „Velika lepota savremene muzike i ono što joj daje prednost i vitalnost jeste njen bezbrižan stav prema prisvajanju – svi sve vreme grabe stvari od svih ostalih. To je blagoslov razvoju stvaralaštva na pozajmljenim idejama, mutiranju i transformisanju u pravcu unapređenja rok muzike - velikog umetničkog eksperimenta naše ere.“Goran Bregović, koga od početka prati glas vrhunskog „reciklatora tuđih hitova“, reče da njegova umetnost nastaje iz „greške u kopiranju“. Na optužbe da mu pesme „previše liče“na neke tuđe, lakonski je odgovarao: „Jebeš pesmu koja ne liči ni na šta.“Svoju poetiku pozajmljivanja

opisuje kao eklektizam.

KAKO DEFINISATI ORIGINALNOST U VREMENU U KOJEM JE KULTURA NEPRESTANE REPRODUKCIJE I OPONAŠANJA UNIVERZALNO PRIHVAĆENA KAO NORMA?

Očigledno postoji tanka granica izme u inspiracije i kra e

Kejv se naslanja na teoriju kritičara Harolda Bluma o „anksioznosti uticaja“. Tu misao najbolje je sažeo T. S. Eliot još 1920. kao „nezreli pesnici imitiraju; zreli pesnici kradu “. Pozajmljivanje, dodaje, potpuno je normalno ono što razlikuje loše lopove od dobrih je da prvi „izobliče ono što uzmu“, dok drugi „naprave nešto bolje ili barem nešto drugo“.