GODINA RADA GALERIJE

SULUV ove godine obeležava dva velika jubileja - 50 godina rada Galerije i 75 godina postojanja Udruženja. Prema rečima predsednika SULUV, obeležavanje ovih jubileja zbog aktuelne situacije svakako neće biti sprovedeno kako je planirano. - Udruženje u većoj meri opstaje na osnovu skromnih dodela projektnih sredstava. Upravo smo i realizovali izložbu „Dokument iz izolacije“kao simbolički akt u skladu sa situacijom u kojoj se nalazimo, gde se kao organizacija sa tradicijom i višedecenijskim postojanjem nalazimo u veoma teškoj situaciji gde nismo dovoljno prepoznati i gde nam je vremenom u velikoj meri oduzeta funkcionalnost u poverenim poslovima, integracija sa sistemskim delovanjem u oblasti i struci. Što se tiče daljih planova za obeležavanje za nas važnih jubileja, nastojaćemo da ih obeležimo različitim aktivnostima u toku godine, adekvatno i u skladu sa mogućnostima, koje će kao i dosad da promovišu kulturu, umetničku profesiju, produkciju, pravo na rad i stvaralaštvo.

na koji način, bez dodele projektnih sredstava, imati događaj? Ili je još veći očaj u tome - da li su kulturni događaji i umetnost i dalje potreba društva ili samo i jedino individualaca? Upravo u tom smislu veliki broj umetnika, a naročito vizuelnih likovnih umetnika, funkcioniše životno volontirajući. Praktično sistemski od perioda SFRJ ovaj problem nije ni rešavan, on je samo prenošen po inerciji u okviru određenih političkih zatečnih stanja ili tumačenja samih službi. Sistem negovanja umetnosti kod nas nije vrednovan i od toga polaze sve ostale improvizacije i tumačenja o produkciji, stvaralaštvu, kulturi - ocenjuje Despotovski.

Dodaje i da je aktuelna kriza doprinela da svi problemi sa kojima se suočavaju umetnici i umetnička profesija zapravo postanu samo vidljiviji te da je umetnička profesija jedna vrlo zapostavljena i zanemarena oblast koja u našoj sredini opstaje samo zbog velike ljubavi i posvećenosti upravo individualno umetnika.

- Društvo i državni sistem u velikoj meri ne prepoznaju važnost umetničkog vrednovanja i stvaralaštva. Mladi umetnici u ogromnom broju po završetku studija ili još tokom studija napuštaju zemlju jer znaju da ovde nemaju mogućnost da žive od svog rada. To, naravno, nije slučaj samo sa umetničkom profesijom u Srbiji. Izložba „Dokument iz izolacije“, međutim, ne ukazuje samo na egzistencijalne probleme umetnika već otvara različita pitanja od filozofskih do najintimnijih sagledavanja ovog globalnog fenomena - posledica izolacije kada je deo državne odredbe (kao u ovom slučaju vanrenog stanja) ili, generalno svakodnevne, opšte i nametnute izolovanosti usled izostajanja sistemskih mera koje vas vode nekim osmišljenim i logičnim koracima napred - kaže Despotovski.

Radovi na izložbi su, kako objašnjava Despotovski, zaista veoma različiti, na različite načine oslikavaju neobične okolnosti i na koje sve načine se ljudi nose sa njima, a prisutni su motivi koji se mogu okarakterisati kao eskapistički, koji se u prvi mah ne mogu povezati sa samom izolacijom, do vrlo konkretnih poruka o nezadovoljstvu, teskobi i brizi za budućnost. 