EVROPSKO PRVENSTVO NAM JE BILO OTETO!
Mogli smo da uradimo nešto veliko sa igračima koje smo imali, a bili smo izbačeni i iz kvalifikacija za SP 1994 i EP 1996, kaže Jokan.
Nema ko mi nije predvi ao svetski vrh. U Zvezdi sam bio državni prvak, bio sam izabran u Sportskom društvu za sportistu godine. Prvi put sam uzeo heroin u 21. godini, tada kreće pakao. Upadam u dugove, u teške narkomanske krize, počinjem da kradem - kaže Nikola Gnjatović.
Srbija je oduvek bila zemlja teniskih talenata i velikih šampiona. Od Bobe Živojinovića, preko Monike Seleš, do Ane Ivanović, Jelene Janković i najboljeg srpskog i svetskog reketa Novaka Đokovića. I dok za pobrojana imena svi znamo, za Nikolu Gnjatovića retko da je šira javnost čula. A radi se možda o najvećem teniskom talentu na ovim prostorima u poslednjih nekoliko decenija, o momku za kojeg je Srđan Đoković, Novakov otac, rekao da nije video veći talenat.
A ovako o sebi priča sam Gnjatović.
- Igrao sam i za Dejvis kup reprezentaciju Srbije protiv Turske i Maroka. Sa mnom su tada u reprezentaciji bili i Tipsarević, Vemić i Tošić. Pre toga sam, u juniorskoj konkurenciji pobeđivao
Marata Safina i Fernanda Gonzalesa, a Rodžera Federera sam pobedio na jednom treningu. Nema ko mi tada nije predviđao sam svetski vrh - rekao je Gnjatović, a prenosi “Balkanspress. com”.
Ipak, jedan porok mu je zauvek uništio karijeru.
- Prvi put sam uzeo heroin u 21. godini. Tada kreće moj pakao. Upadam u dugove, u teške narkomanske krize, počinjem da kradem ne bih li došao do droge. Pokušavam da se i dalje bavim tenisom, ali mi ne ide. U to vreme mi se i porodica raspada, u životu mi je potpuni haos. Više od deset puta sam bio u bolnici. Punih 17 godina sam prolazio kroz strahote koje droga nosi sa sobom. Bivši igrače i kolege govore roditeljima dece koju treniram da sam bivši narkoman i da ne treba da decu daju meni da ih učim tenisu. A ja nikada, i kada sam u najtežim krizama bio, nisam dilovao drogu niti bih
ijednom detetu dao drogu, pre bih sebi ruku odsekao!
Mladost je bila u sportskom duhu.
- Rođen sam u Beogradu, na Vračaru 1979. godine. Majka, otac i starija sestra bili u moja porodica koja je živela normalnim životom i u ljubavi i pažnji se nikada nije oskudevalo. Ispred naše zgrade nalazili su se fudbalski i teniski teren i ja sam sa prozora svakoga dana gledao i fudbalere i tenisere i zavoleo ove sportove. Ipak, tenis mi je nekako ušao pod kožu i sa nepunih sedam godina upisali su me u teniski klub Košutnjak.
Bila su dovoljna samo tri meseca da u malenom dečaku treneri prepoznaju ogromni potencijal.
- Dragan Šerer, moj prvi trener, predložio je da odem na turnir u Poreč i to je bio hrabar potez. Na iznenađenje svih ja sam taj turnir osvojio. U Poreču me je primetio čuveni trener Goran Bubanj i dovodi me u Partizan. U Partizanu postajem šampion države u uzrastu do deset godina, a iza mene su bila i takva imena poput Iva Karlovića i Ivana Ljubičića. Sve do osamnaeste godine bio sam prvak države u svim uzrastima. U to vreme sam na trenizima pobeđivao i Nenada Zimonjića, koji je tri godine stariji od mene. Međutim, kako su me u Partizanu prevarili za profesionalni ugovor, ja napuštam klub i prelazim kod najvećeg rivala, u Zvezdu. Gotovo kao sina me je prihvatio direktor kluba Slobodan Vojinović i u Zvezdi ostvarujem najveće uspehe: bio sam prvak Jugoslavije do 18 godina u singlu i u dublu, a to sam ostvario sa 16 godina, seniorski šampion države dva puta zaredom…
Više od deset puta sam bio u bolnici, punih 17 godina sam prolazio kroz strahote koje droga nosi. Izborio sam se, čist sam tri godine
i Goran Ivanišević. Dobijam ponudu od kluba Prohema iz Brčkog da budem trener i odlazim u Bosnu. Tamo sarađujem sa kolegom i prijateljem koji je bio zavisnik od opijata, ali ja to tada nisam znao. Nažalost, družeći se s njim nisam izdržao i prvi put sam uzeo heroin sa 21. godinom. Tada kreće moj pakao. Upadam u dugove, u teške narkomanske krize, počinjem da kradem ne bih li došao do droge. Pokušavam da se i dalje bavim tenisom, ali mi ne ide. U to vreme mi se i porodica raspada. Više od deset puta sam bio u bolnici. Punih 17 godina sam prolazio kroz strahote koje droga nosi sa sobom. Bio sam ipak uporan i kroz kliničko lečenje i terapije uspeo sam da se izborim i sada sam već tri godine čist. Tenis nisam zaboravio, ali me boli što su pojedini prijatelji i kolege zaboravili na mene. Bivši igrači i kolege govore roditeljima dece koju treniram da sam bivši narkoman i da ne treba da decu daju meni da ih učim tenisu. A ja nikada, i kada sam u najtežim krizama bio, nisam dilovao drogu niti bih ijednom detetu dao drogu, pre bih sebi ruku odsekao! - zaključio je Gnjatović.
n
Magazin „Forbs” objavio je najnoviju listu najplaćenijih sportista za 2020. godinu, a po prvi put na čelu je jedan teniser. Rodžer Federer najplaćeniji je sportista na planeti sa zaradom od 106,3 miliona dolara u proteklih godinu dana. Novak Đoković zauzima 23. mesto sa zarađenih 44,6 miliona dolara i prvi je sledeći teniser na listi posle Švajcarca.
„Forbs” računa zarade od juna do juna, a u obzir su uzeti i smanjenja plata u NBA, fudbalskim klubovima, postignuti dogovori igrača i vlasnika u američkoj MLB bejzbol ligi, kao i druge posledice izazvane pandemijom virusa korona.
Švajcarski teniser je najveći deo svoje zarade, čak 100 miliona, dobio od reklama, prava na imidž i sličnog, dok je preostala 6,3 miliona zarada od turnira.
Federer je zaštitno lice 13 brendova, pa ne čudi što je postao prvi teniser koji je probio granicu od 100 miliona dolara kada su u pitanju marketinška primanja.
On je iza sebe ostavio dvojicu fudbalera koji su prošle godine zauzimali prva dva mesta, samo ovog puta redosled je zamenjen.
Kristijano Ronaldo je drugi najplaćeniji sportista sa zara
ZANIMLJIVO, NA DRUGOM, TREĆEM I ČETVRTOM MESTU „FORBSOVE“LISTE SU FUDBALERI - LIONEL MESI, KRISTIJANO RONALDO I NEJMAR