EU i Zapadni Balkan zajedno mogu da pobede sve krize

DAJE SVAKOJ ZEMLJI ČLANICI PRAVO DA ZA VREME SVOG ŠESTOMESEČNOG PREDSEDAVANJA, U BLISKOJ SARADNJI SA EVROPSKOM KOMISIJOM, PREUZME VAŽNU ULOGU MOTORA I POSREDNIKA U PROCESU DONOŠENJA ODLUKA.

to sa sobom nosi veliku odgovornost posredovanja u debatama koje vode 27 članica, nastojeći da se postigne kompromis koji je prihvatljiv za sve strane. Takođe, predsedavajući predstavlja Savet, tj. zemlje članice, prema drugim institucijama Evropske unije, prvenstveno prema Evropskom parlamentu i Evropskoj komisiji.

Međutim, skoro da nema izazova koji se može trajno rešiti u roku od šest meseci. Naprotiv. Složena pitanja, kao što je ponovno pokretanje evropske privrede nakon pandemije korona virusa ili odnos prema Velikoj Britaniji posle Bregzita, iziskuju neprekidno zalaganje tokom dužeg perioda. Upravo iz tog razloga postoji praksa da tri zemlje članice koje slede jedna drugu u preuzimanju predsedavanja Savetu Evropske unije, međusobno usaglase svoje programe kako bi pokrenuti procesi, bez velikih prekida, bili nastavljeni pod egidom sledećeg predsedavajućeg.

Naredna Trojka koju čine Nemačka, Slovenija i Portugal, rešena je da tokom narednih 18 meseci zajedničkim i izkoordinisanim zalaganjem ojača EU. Ubeđeni smo da nam je, danas više nego ikad, potrebna jaka i solidarna

Evropa, „Team Europe“, ujedinjen pod zastavom Evropske unije. Naše tri zemlje duboko veruju u evropske integracije, a zajednički program izrađen u Berlinu, Lisabonu i Ljubljani za narednih 18 meseci upravo reflektuje taj evropski optimizam. Tri su ključna pitanja u našem fokusu, kao prvo da premostimo ekonomske i socijalne posledice Covid-19, kao drugo da izgradimo budući odnos Evrope prema Velikoj Britaniji i kao treće da usaglasimo naredni višegodišnji budžet Evropske unije za 2021-2027. godinu.

Pandemija virusa korona sa svim svojim posledicama snažno je uticala na agendu Evropske unije. Rešavanje ekonomske i socijalne krize izazvane virusom korona i donošenje pravih zaključaka za budućnost Evrope zatražiće našu nepodeljenu pažnju i energiju. Tako smo, na primer, usled ove pandemije naučili, kao i mnogi drugi, da nam je potrebna nezavisna infrastruktura, posebno u zdravstvenom sektoru, te da moramo biti u stanju sami da proizvedemo deficitarnu robu kako bismo smanjili zavisnost od trećih zemalja. Takođe, pokazalo se neophodnim da unapredimo socijalnu dimenziju naše unije i da više radimo na Evropskom stubu ljudskih prava.

Izazov koji predstavlja kriza virusa korona je takođe doveo do zbližavanja Evropske unije i Zapadnog Balkana. Na kraju, posledice ove pandemije osećamo svi. Stoga pružamo ruku za zajednički pristup u rešavanju posledica koja ova kriza ima po naša društva i po naše nacionalne ekonomije. Mi u svojstvu predsedavajućih Savetu Evropske unije ponovo potvrđujemo perspektivu Srbije i celog regiona Zapadnog Balkana za članstvo u Evropskoj uniji. Za nas je nesporno da put reformi koji je zacrtan pristupnim procesom jeste put koji najviše obećava prosperitet i održiv mir za ljude u ovom regionu.

Međutim, naša agenda je mnogo šira od ovih sveprisutnih izazova, jer smo prepoznali kapacitet Evropske unije da pokrene fundamentalne promene koje su orijentisane ka budućnosti. Posledice klimatskih promena zasigurno predstavljaju ozbiljnu pretnju za čovečanstvo,1 isto kao i Covid-19. Upravo iz tog razloga želimo da napredujemo ka Evropi koja će biti klimatski neutralna, ekološki čista, poštena i socijalno angažovana i koja neće nikoga da izostavi, baš kao što to građani Evropske unije očekuju od nas. Evropski zeleni sporazum je naša mapa puta za održiv razvoj ekonomije Evropske unije. I upravo to će se i desiti kad izazove izazvane klimatskim i ekološkim promenama pretvorimo u šanse koje postoje na svim nivoima političkog života, čineći tu tranziciju pravednim procesom koji ide u korist svima. Ovo će biti i prioritetni cilj kojim ćemo se voditi prilikom obnove naše ekonomije. Pozdravljamo činjenicu što je Srbija izrazila interesovanje za učešće u Zelenom sporazumu.

Za vreme naših predsedavanja nastojaćemo da ojačamo ulogu Evropske unije kao globalnog plejera koji snosi posebnu odgovornost da se posvećuje multilateralizmu i međunarodnom poretku zasnovanom na unapred utvrđenim pravilima. U to spada pružanje podrške zemljama sa slabo razvijenim zdravstvenim sektorom i sistemom vodosnabdevanja i kanalizacije, prvenstveno u Africi, i ublažavanje velikih socioekonomskih posledica. Ova kriza je, ako ništa drugo, pokazala potrebu da se intenzivno traga za globalnim odgovorom, da se uspostavi bolja regionalna saradnja, bilo da se radi o izradi novih dijagnostičkih metoda, terapija ili vakcina.

Po našem dubokom uverenju, Evropska unija mora posvetiti pažnju i potrebama u zemljama u okruženju, pre svega u šest zemalja Zapadnog Balkana koje žele da se pridruže Evropskoj uniji. Samim tim će tema proširenja Evropske unije biti na vrhu naše agende. Očekujemo da ćemo na jesen dovršiti pregovarački okvir za predstojeće pregovore sa Severnom Makedonijom i sa Albanijom kako bismo neposredno posle toga mogli otpočeti same pregovore. Srbija je već dobro uznapredovala na svom evropskom putu. Bez obzira na to, pred nama su još mnogi izazovi. Ohrabrujemo Vladu Srbije i sve najvažnije aktere da ostanu posvećeni sprovođenju neophodnih, često mukotrpnih reformi, pre svega u oblasti vladavine prava, medija i suzbijanja korupcije. Cilj tih reformi jeste da Srbija bude osnažena, ekonomski jaka i bolje pripremljena za članstvo u Evropskoj uniji. Srbija već sada, kao zemlja kandidat, profitira od značajne finansijske pomoći Evropske unije i od participacije u zajedničkim mehanizmima, između ostalih u pogledu našeg zajedničkog pristupa za suzbijanje pandemije virusa korona i njenih ekonomskih i socijalnih implikacija. Smatramo da je naša zajednička odgovornost, zajedno sa Vladom Srbije, da se podigne svest javnosti o prednostima i privilegijama koje Srbija već sada uživa kao zemlja kandidat. Naš zajednički cilj tokom narednih 18 meseci, računajući od današnjeg dana, jeste da će Evropska unija, zajedno sa Srbijom i celokupnim regionom Zapadnog Balkana, izaći iz aktuelne krize, sjedinjena u solidarnosti i spremna da se osnažena, sa većim samopouzdanjem i združenim snagama nosi sa globalnim izazovima.

Kao ambasadori Nemačke, Portugala i Slovenije u Beogradu sa ponosom predstavljamo ciljeve naših predsedavanja za vreme naredne Trojke. Naša je dužnost da ih pretočimo u prioritete iz lokalnog ugla, doprinoseći time da se u našim prestonicama i u Briselu čuje glas Srbije.

PANDEMIJA VIRUSA KORONA SA SVIM SVOJIM POSLEDICAMA SNAŽNO JE UTICALA NA AGENDU EVROPSKE UNIJE