Kriju se ispod prikolica, na krovovima šlepera, među lubenicama
U prvih šest meseci ove godine 615 migranata je sprečeno u pokušaju ilegalnog prelaska granice, a samo u jednom danu osujećen je pokušaj njih 45.
daždevnjak, veliki tetreb, stepski soko, velika droplja, prdavac, sove, orlovi, sokolovi, kao i pčele koje su izvor života.
Ugroženim i životinjama kojima preti izumiranje u našoj zemlji posvećeni su Prirodnjački muzej, Zavod za zaštitu prirode Srbije (ZZPS), WWF i druge ustanove i organizacije. Prema podacima ZZPS, broj strogo zaštićenih vrsta životinja je 1.042. Ima 50 vrsta sisara, 307 vrsta ptica, 18 vrsta vodozemaca i isto toliko gmizavaca, 38 vrsta riba i 610 beskičmenjaka.
JESETRA
Na predlog WWF u Srbiji je 2019. godine zabranjen ulog jesetre, a prema rečima Ivane Grubišić, zadužene za komunikacije na projektu „Život za dunavske jesetre” jesetra je jedna od najugroženijih vrsta.
- Jedna od poslednjih regija gde se mogu pronaći jesetre u
Veoma ugrožena vrsta u Srbiji je orao krstaš, koji je posebno značajan jer je i nacionalni simbol i krasi srpsku zastavu
Evropi je donji tok reke Dunava, nizvodno od hidroelekrtrane Đerdap II i u severozapadnom delu Crnog mora. U Srbiji je put presečen hidroelektranom, ribe ostaju zarobljene nizvodno i pokušavaju da pronađu mesto za mrest, dok veliki deo ne može da završi migracioni put - kaže Ivana Grubišić.
RIS, MEDVED I VUK
WWF sprovodi i projekte koji se bave zaštitom risa, vuka i medveda, životinjama kojima preti izumiranje.
- Kao što je lav simbol Afrike, ris je dragocen simbol naše regije i jako je važan jer pozitivno utiče na celokupni ekosistem. U našoj regiji živi manje od 200 jedinki, od kojih je 140 balkanski ris, jedina preživela grupa ove podvrste evroazijskog risa. Može se pronaći u jugoistočnoij Srbiji i okolini Đerdapa - kaže Ivana Grubišić.
Mrki medved je naseljen u Srbiji na Tari i Goliji. U WWF kažu da je naša regija dom 3.950 medveda, što je druga po veličini populacija u Evropi.
Kada je vuk u pitanju, najveći problem je negativno predstavljanje ovih divljih vrsta u javnosti, zbog čega se radi na promovisanju suživota čoveka sa njima. Važne su inovativne metode zaštite stoke, jer ljudi nisu svesni našeg uticaja na prirodu i koliko od nje uzimamo. Širenjem naših delatnosti oduzimamo životinjama staništa i one su prinuđene da se mešaju sa ljudima.
Gotovo da nema tovara u kome nisu pokušali da se sakriju, objašnjavaju iz Uprave carina, a rastući trend ovakvih slučajeva, kažu, preti da se prelije i na drugu polovinu godine. Paralelno sa neuspelim pokušajima migranata da se domognu zemalja EU, u Srbiji se odvijaju hapšenja sve većih kriminalnih grupa koje se bogate na ovakim „poslovima“. Pre samo nekoliko dana raskrinkana je trinaestočlana grupa krijumčara koja je organizovala prelazak granice Srbije sa Bosnom i Hercegovinom, i to čamcem preko Drine, za čak 245 migranata, uzimajući 100 evra po osobi.
Samo nekoliko dana pre toga, mađarska policija je otkrila još jedan podzemni tunel iskopan dva metra ispod granične ograde između Srbije i Mađarske. Izuzetno nebezbedan prolaz bio je dugačak 24 metra, prečnika 80
Tražeći bezbednije mesto za život, nažalost, svoje živote stavljaju na kocku, prevozeći se u nebezbednim i nehumanim uslovima, što plaćaju sumanutim svotama novca
puta 50 centimetara, a tamošnji policijski zvaničnik Šandor Torma objasnio je da je za izradu ovakvog prolaza uloženo puno vremena i truda. I to nije ništa neuobičajeno, jer kako objašnjavaju iz Uprava carina, gotovo da nema načina ni robe u koju nisu pokušali da se sakriju od očiju carinika.
- Skrivali su se među belom tehnikom, tekstilom, auto-delovima, gumama, kantama za smeće, kutijama lakova za nokte, pa do tovara kukuruza, džakova đubriva, svežih lubenica i kupusa. Pojedini migranti čak su se skrivali i u kazanima za rakiju i muljačama za grožđe, zakačeni ispod prikolica, a jedan čak i za krovu velikog šlepera - objašnjavaju iz Uprave carina.
Javnost u Srbiji takođe pamti slučaj kada su se trojica Avganistanaca sakrili u tovar kikirikija i susama koji je putovao iz Grčke ka Sloveniji, ali su srpski carinici osujetili njihovu nameru na graničnom prelazu Šid, a bilo je onih koji su se krili u konstrukcijama vozila - duplim podovima, kro
vovima i slično.
Ovakvi slučajevi su sada već postali svakodnevica na srpskim granicama, a samo u jednom danu, 17. juna, 45 migranata je sprečeno da preko Preševa izađe iz Srbije.
- Carinski službenici su tokom 2019. otkrili 1.330 ljudi u pokušaju ilegalnog prelaska granice, što je za oko 500 migranata više nego u prethodnoj 2018. godini. Moglo bi se reći da je takav trend nastavljen i u 2020. jer je za prvih šest meseci ove godine 615 migranata sprečeno u pokušaju ilegalnog prelaska granice - objašnjavaju iz Uprave carina.
Ni trendovi u njihovom kretanju nisu se puno menjali tokom ovih godina, pošto im je, kako nam je objašnjeno, cilj svima isti stići u neku od zemalja EU.
- Iz perspektive carinske službe migrantske rute se nisu menjale, jer je poznato da svi oni žele da se domognu neke od zemalja EU, pa su samim tim za njih najinteresantniji prelazi ka Mađarskoj i Hrvatskoj, pre svega Horgoš i Batrovci - kažu za „Blic“.
Tražeći bezbednije mesto za život, nažalost, svoje živote stavljaju na kocku, prevozeći se u nebezbednim i nehumanim uslovima, što plaćaju sumanutim svotama novca. Tako je kriminalna grupa uhapšena u Beogradu prošlog meseca migrante krijumčarila skrivajući ih u tovaru žita, a „slepi putnici“nisu imali drugog izbora nego da se u životu održavaju dišući na slamčicu. Grupa koja je organizovala ovakav prevoz naplaćivala je 3.800 evra po osobi za prevoz do Hrvatske.