TALASU POPULISTA SE BLIŽI KRAJ U EVROPI
Iako gradonačelnik Varšave Rafal Tžaskovski nije pobedio na predsedničkim izborima u Poljskoj, njihov ishod označava prekretnicu u evropskoj politici.
Vrhunac talasa nacionalističko-populističkih snaga je dostignut, piše Jacek Rostovski, bivši ministar finansija i zamenik premijera Poljske za “Project Syndicate”. Da parafraziramo čuvenu izjavu Vinstona Čerčila posle Druge bitke kod El Alamejna 1942: Ovo možda nije početak kraja savremenog autoritarnog nacionalizma, ali je barem kraj početka.
Poljska vladajuća Stranka zakona i pravde (PIS) sasvim sigurno će i dalje biti u sukobu s Evropskom unijom zbog nastojanja da podrije nezavisnost sudstva i vladavine prava u zemlji, a predsednik PIS Jaroslav Kačinjski nastaviće pohod za preuzimanje kontrole nad preostalim nezavisnim medijima u Poljskoj: to je sledeća važna stavka njegovog autoritarnog plana. Osim toga, vlada PIS će i dalje biti u prilici da iznutra osujećuje evropski projekat, a da pritom neće morati da se upušta u politički rovovski
rat s novim, njoj neprijateljski nastrojenim predsednikom.
Uprkos tome, antipopuliste može da uteši činjenica da je poljski predsednik Andžej Duda reizabran sa tesnom većinom, iako je na svojoj strani imao snažnu podršku državnih medija, koje finansiraju poreski obveznici. Svi oni koji veruju u ustavnu demokratiju i vladavinu prava, bez obzira gde se nalazili, mogu da izvuku nekoliko pouka iz iznenađujuće dobrog rezultata poljske opozicije.
Prvo, kada izazivate populističku vladu, od ključnog je značaja da napravite što širu moguću koaliciju. Autoritarni populisti u zemljama poput Turske i Mađarske stalno pobeđuju na izborima zato što njihove protivnike stalno razdvajaju unutrašnji sukobi. Antipopulisti moraju da ostave po strani dugotrajna razmimoilaženja u pitanjima koja se tiču kulturne (prava LGBT zajedinice i slično) i ekonomske politike kako bi mogli da se usredsrede na osnovni zadatak: svrgavanje populista s vlasti. Zbog toga što nisu mogli da se ujedine, u Velikoj Britaniji je borba za ostanak u EU prošle godine osuđena na propast. Osim toga, antipopulisti moraju da nauče da konsoliduju bazu što brže i što efikasnije, baš
kao što to čine populisti. Polarizacija, glavna populistička politička taktika, postala je nažalost sastavni deo savremene politike. Veoma je važno da se to shvati, pogotovo kada populisti dođu na vlast ili je ponovo osvoje.
Tada antipopulističke snage očekuje dugogodišnja propaganda vlasti protiv njih i preti im opasnost da ih poraz demobiliše. Činjenica je da su za one koji žele da potisnu populiste s vlasti “pozitivne poruke” beskorisne, baš kao i nastojanja da stvore potpuno novu partiju ili “jezgro” antipopulističkog pokreta.
U godinama koje predstoje, vlada PIS suočiće se sa dubokim strukturnim problemom. Iako je Duda ubedljivo pobedio među glasačima starijim od 50 godina, među mladima vodi Tžaskovski za 22 procentna poena. Jedino odbrambeno sredstvo PIS u borbi protiv vremena jeste dalje kretanje u pravcu autoritarizma do potpune diktature, čime bi se direktno sukobili s demokratijama Zapadne Evrope, EU, a možda i SAD posle njihovih predsedničkih izbora u novembru, pod uslovom da Trampovi protivnici izvuku pouke iz situacije u Poljskoj, gde je Tžaskovskom za dlaku izmakla pobeda.
„Iz svega ovoga se može zaključiti da dokle god postoje institucije demokratije zasnovane na pravu, populističke vlade biće privremene“, piše Jaclav Rostovski.