ŠLJIVE 30 ODSTO MANJE, CENA NISKA

Poput maline, i šljivu ove godine očekuje za 30 odsto manji prinos nego lane, procene su proizvođača, koji kažu i da je cena niska, ali i da je i tražnja mala.

Uzapadnoj Srbiji počela je berba šljive, a prve plave plodove donela je sorta “čačanska rana”, koja je ranijih godina gotovo uvek postizala odličnu cenu na tržištu, ne manju od 70 dinara po kilogramu. Na kvantaškim pijacama ovih dana, međutim, ona se prodaje za 40 dinara uz izuzetno malu tražnju, dok destilerije za rakiju plaćaju 25 dinara kilogram.

- Mislim da je do pada cene došlo jer početak berbe u Srbiji kasni desetak dana u odnosu na šljivarske zemlje u regionu, čija je šljiva izašla ranije na tržište. Pored toga, na cenu utiče i pandemija korone zbog otežanog prometa robe između naše države i drugih zemalja. Nadamo se da će cena drugih sorti, poput “stenleja” i “čačanske rodne”, kada stignu za berbu, biti malo bolja, bar oko 20 evrocenti po kilogramu, što je i najniža ekonomska cena gde se naši proizvođači mogu uklopiti – objašnjava Srđan Stanojlović iz Poljoprivredne stručne i savetodavne službe.

Dobroj ceni “stenleja”, kojeg gaji na površini od 1,6 hektara, nada se Milivoj Mitrović, voćar iz valjevskog Pričevića.

dinara je cena kilograma na kvantaškim pijacama

dinara je cena po kojoj destilerije otkupljuju ovu voćku

- Očekujem rod od oko 20 tona, a procenjujem da će otkupna cena biti oko 30 dinara za kilogram. Kakva nam je godina i kakve su ostale cene poljoprivrednih proizvoda, pogotovo stoke, to je sasvim dobra cena po kojoj voćari imaju račun da gaje šljivu – smatra Mitrović.

Stanje u zasadima šljive, kako kažu stručnjaci, raznoliko je – od onih koji su dobro rodili, do onih koji su u veoma lošem stanju. Zbog toga, njihove procene su da će prinos šljive ove godine, koji se kreće oko 10 tona po hektaru, biti manji za 30 odsto.

- Jedan od razloga je taj što je u vreme cvetanja bilo jako hladno, kada je došlo do slabije oplodnje, zbog čega su biljke odbacile sve one plodove kod kojih nije izvršen kompletan proces oplodnje. To su najviše osetile sorte poput “stenleja” i “čačanske rane”. Drugi veoma bitan razlog je lisna štitasta vaš koja je napravila ozbiljan problem u zasadima svih sorti. Ona iz listova isisava sokove, oni se skupljaju i nemaju mogućnost obavljanja fotosinteze, niti bilo kog drugog metaboličkog procesa. U tom slučaju biljka odbacuje plod. Zbog svega početkom avgusta će izostati diferenciranje rodnih pupoljaka za narednu godinu i imaćemo veliki problem sa rodnošću u zasadima koji su stradali od ove vaši – kaže Stanojlović.

n