DA LI BEOGRADU NE TREBA NI SARAJEVSKA ULICA?

Iako smo navikli da beogradske ulice često menjaju nazive, najnovija najava da će više njih biti preimenovano, podigla je prašinu. Pre svega, zato što su na listi našle sve one čija su imena izvedena od naziva gradova u Hrvatskoj i Sloveniji, pa se mnogi pitaju da li je odluka obojena nijansama nacionalizma kojem tu mesto nije.

Hvarska, Splitska, Bjelovarska, Ljubljanska, Bledska, Bosanska, Mariborska - ovo su samo neke od prestoničkih ulica koje će prema najavama dobiti nove nazive. Ranije je to već učinjeno sa Zadarskom i Zagrebačkom. Razmišlja se da li da se promene natpisi na tablama Sarajevske i Mostarske ulice. Čini se da se sa mapa ulica brišu svi toponimi koji imaju veze sa nekadašnjom Jugoslavijom.

O razlozima ove promene govorio je i zamenik gradonačelnika Beograda Goran

Vesić. On, naime, smatra kako je ovo zapravo “stvar reciprociteta”, te da “nije normalno da u Beogradu imamo Hrvatsku, Zagorsku, Zagrebačku ili Zadarsku ulicu”. Osim toga, dodao je, “nije normalno ni da se pojedine naše ulice zovu po gradovima koji nemaju Beogradsku ulicu”.

- Zato ćemo nastaviti da menjamo imena svih ulica koje nose naziv po onima koji više nemaju veze sa Srbijom, kao i po sredinama u kojima bilo šta što dolazi iz Srbije nije dobrodošlo zaključio je Vesić.

Ova vest je izazvala različite reakcije, pokrenula diskusije među poznavaocima istorijske i kulturne baštine.

“Čarobni, kosmopolitski grad, ostaće bez Dubrovačke, Mostarske, Splitske, Sarajevske... Tamo nas kažu mrze”; “Objašnjenje za predstojeću promenu naziva ulica je simbol najodvratnijeg nacionalizma koji je moguće čuti u Srbiji. Uz to je totalno neiskreno i nelogično, imajući u vidu mnoge druge nazive ulica koji postoje u Beogradu” - neki su od komentara na društevnim mrežama, a mnogi smatraju da se za ove promene treba konsultovati i sa građanima. Pojedini dele mišljenje da novi nazivi ne mogu ni da zažive,, a našli su se i oni, doduše u manjini, kojima ove promene, ipak, imaju smisla. Tako je jedan od korisnika napisao: “Šta će u Kotežu Hrvatska ulica?!”. I istoričar dr Vasilije Krestić je među onima koji smatraju da je to ispravna odluka i da bi imena nekih ulica u Beogradu svakako trebalo da se promene. - Imamo mnogo značajnih ličnosti iz sveta politike, kulture, nauke i umetnosti po kojima bi trebalo imenovati ulice, a ima i razloga da po principu “ja tebi, ti meni” nazovemo pojedine ulice imenima gradova koji imaju Beogradsku ulicu kaže on.

Istoričar Dejan Ristić drugačijeg je mišljenja. On kaže da “Srbija ne treba da sledi primere loše prakse i revanšira se u neznanju, zaboravu ili reviziji istorije”.

Kako kaže, oko preimenovanja pomenutih ulica u Beogradu treba se konsultovati sa istoričarima, istoričarima umetnosti, istoričarima književnosti, geografima, istoriografima...

- Takve odluke govore o načinu na koji pamtimo. Ako pamtimo tako što kontinuirano brišemo, onda pamćenja nema, već ima zaborava, a to me brine kao građanina i istoričara - kaže Ristić.

Jedna od ulica koja bi

Takve odluke govore o načinu na koji pamtimo. Ako pamtimo tako što kontinuirano brišemo, onda pamćenja nema, već ima zaborava, kaže istoričar Dejan Ristić

početku pandemije izazvane virusom Covid-19, kada je transport bio u prekidu, što je izazvalo kašnjenja dela međunarodnih pošiljaka od tri meseca, postupala kao i druge poštanske uprave saglasno preporukama i objavama razmenjenim preko Svetskog poštanskog saveza”. Tvrde da su ovakve “netačne i neosnovane optužbe” na njihov račun da pošiljke generisane internet trgovinom nestaju u Srbiji, te da je za to odgovorna „Pošta Srbije“.

- Ponovnim uspostavljanjem tokova međunarodnog saobraćaja znatno su ubrzani i normalizovani tokovi transporta međunarodnih pošiljaka, za razliku od perioda na početku pandemije izazvane virusom Covid-19, kada je transport bio u prekidu, što je izazvalo kašnjenja dela međunarodnih pošiljaka od tri meseca - navodi se u saopštenju „Pošte“.

Slično objašnjenje dobili smo i od Uprave carina, iz koje kažu da se sve pošiljke, od prijema do uručenja, nalaze u prostoru „Pošte Srbije“u koji carinski službenici nemaju pravo samostalnog pristupa. Takođe dodaju da tokom kontrole i carinjenja poštanskih pošiljaka carinik ni u jednom trenutku nije sam, odnosno da se paketi komisijski otvaraju u prostorijama koje su 24 sata kompletno pokrivene videonadzorom.

- Što se tiče navoda da pošiljke male vrednosti masovno nestaju, naglašavamo da eventualno može biti reči o njihovom kašnjenju usled obustave avio-saobraćaja na samom početku pandemije virusa korona. Transport je tada bio u prekidu, što je izazvalo kašnjenja dela međunarodnih pošiljaka u trajanju od oko tri meseca. Tako se dešavalo da deo pošiljaka poslatih iz Kine u februaru i martu do Srbije dođe u junu i julu - kažu za “Blic” iz Uprave carina

Ponovnim uspostavljanjem tokova međunarodnog saobraćaja znatno su normalizovani tokovi transporta međunarodnih pošiljki, poručuju iz „Pošte Srbije“